Данас се славе Благовести, један од најлепших хришћанских празника
Благовести се увек славе 7. априла, тачно девет месеци пре Божића.
На празник Благовести, који се сматра једним од највећих хришћанских празника, слави се сећање на "благу вест", када је арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети одабрао да буде мајка Исусу Христу.
"Силаском Светог Духа на пречисту деву" почиње обнова човечанства, а речима архангела Гаврила "Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом", отвара се историја Новог Завета и почиње преображај човечанства.
Обичаји на Благовести
Некада се на Благовести устајало рано, негде чак и у поноћ, а негде пред зору. Веровало се да на овај дан треба да се чује песма девојака, а у неким местима девојке су скупљале дрва и ложиле велику ватру.
Благовести посебно славе жене јер је ово празник Богородице. На овај дан жене се моле за потомство, децу и породицу.
Нови почетак је симбол овог празника, па је је обичај у народу да се чисти кућа и избаци све што вам је непотребно и због чега се не осећате добро.
Због веровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовести се нису спомињале змије. Уочи Благовести, деца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: "Беж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!"
Веровало се и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је на овај дан умити се у реци или потоку, а Благовести нарочито славе жене. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
И Благовести, као и неки други празници, "указују" каква ће година бити. Ако је небо ведро - биће година родна, а људи здрави. Такође, и јесен ће бити позна.
Дан после празника Благовести, Црква слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима, задужен за радосне вести.
