Када је половином прошлог века наступило “доба ренесансе” за специјалне тимове, наменски за њих констуисано је мноштво нових оружја, муниције и опреме
После успешно окончаног Великог марша и преузимања власти у најмногољуднијој земљи света, у кинеској Народноослободилачкој војсци је владало право шаренило наоружања, од совјетског, британског, немачког, америчког, јапанског, чехословачког... Зато су Кинези одлучили да своју војску чим пре преоружају, са оружјем сопствене производње и у унифицираним калибрима.
Прочитајте још: Да ли је, контролом електронских комуникација, ПОД ПЛАШТОМ БОРБЕ ПРОТИВ ДРОНОВА, отворена Пандорина кутија?
Аутомат са преклопљеним кундаком је нешто краћи и подеснији за ноешње, фото: Норинцо
Углавном је у питању било оружје које представља директну копију совјетских пиштоља, пушака, аутомата, ручних бацача и слично. Ипак, било је ту и потпуно оригиналних модела, попут специјалних, интегрално пригушених пиштоља Тип 64 и 67. У истом периоду је настао и аутомат, крајње немаштовито означен Тип 64.
Конструисан за специјалне јединице
У питању је интегрално пригушено оружје намењено за употребу у специјалним операцијама. Педесетих и шездесетих година прошлог века су специјалне јединице и њихова употреба доживиле праву ренесансу. Војни планери су схватили да са војницима способним за неконвенционално ратовање често могу да постигну више него са конвенционалним снагама, поготово у локалним и сукобима ограниченог интензитета. Вероватно том логиком су ишли и кинески војни стручњаци који су од домаћих конструктора тражили да за потребе извиђачко-диверзантских и састава и падобранских јединица конструишу пригушени аутомат.
“Кинез” у расклопљеном стању, јасно се види једноставна конструкција, фото: Норинцо
Тип 64 је оригинална конструкција, иако је увелико заснована на већ постојећим, масовно кориштеним решењима. Ово је уобичајена пракса у целом свету. Једноставно, далеко је лакше искористити проверене конструкције, односно њихове делове, него “измишљати топлу воду”. Кинески аутомат има могућност јединачне и рафалне паљбе. За овај тип оружја, јединачна ватра је најлогичнији начин употребе, јер је најтиши и најпрецизнији.
Евентуално у обзир долазе кратки рафали у специфичним условима борбе на врло малим одстојањима. Када је у питању брзина паљбе кинески званични подаци наводе 1.000 метака у минути, док западни спомињу 1.200-1.300 метака у минути. Ово је у рангу малокалибарских аутомата, попут словеначког МГВ-176.
Специјални подзвучни метак
Једно од могућих објашњења је да су Кинези за мерење каденце користили специјални подзвучни метак Тип 64, док су ови други користили стандардни метак 7,62x25, у Кини познатији као Тип 51. Ипак, ово је само наша спекулација. Овај подзвучни метак користи двобазни сферични барут и шиљато зрно масе око 8 грама, захваљујући коме метак има нешто већу дужину од уобичајене. Аутомат Тип 64 је првенствено дизајниран да се користи са овом врстом муниције, али без проблема може да користи и Тип 51. Истина, због велике почетне брзине зрна (није могуће добити подзвучну), приликом гађања се јавља такозвани балистички пуцањ, али то некада може да буде прихватљиво у борбеним дејствима.
Приликом конструисања оквира, кинески конструкторски тим под будним оком свог шефа Ли Женгфана су пошли од оних које користи совјетски аутомат ППС-43. У питању су одлични двореди оквири, са двопозиционим храњењм, високе поузданости и квалитета, па не чуди овај избор. Али, како је подзвучни метак Тип 64 нешто дужи, нови оквир је добио и веће димензије, а урађене су верзије капацитета 20 и 30 метака.
Од сваког понешто
Начин слагања пригуишвачких сегмената на систем спојених шипки, фото: Норинцо
Сам принцип рада аутомата је најједноставнији могући - користи слободни отворени затварач, Што није баш најсрећније решење за пригушене аутомате због буке коју прави приликом дејства. Сам затварач највише подсећа на онај од кинеског Тип 43, што је опет њихова копија совјетског аутомата ППС-43. Повратни механизам је такође преузет од ППС-43, са плочицом од текстолита која би требало да спречи директно ударање затварача у задњи део сандука, а уједно и да смањи механичку буку.
Даље, користећи се позитивним кинеским искуствима са чехословачким пушкомитраљезима ЗБ26, конструктори су се одлучили да од њега преузму комплетан окидачки механизам, што се показало као одличан потез.
О општем високом квалитету аутомата сведочи и сандук који је рађен глодањем од пуног комада челика, а не пресовањем и варењем лимова, као што је то у то време већ била устаљена пракса. Истина је да је ово са технолошке тачке гледишта корак уназад, али са друге стране, Тип 64 није оружје које је намењено масовном наоружавању стотина хиљада, па и милиона војника. Такође, поклопац сандука, који је урађен од пресованог лима је практично прекопиран са АК.
Затварач необично подесећа на онај са кинеске верзије чувеног аутомата Судајева, фото: Норинцо
Са десне стране сандука се налази кочница у АК маниру, али ту престају сличности. Кинези су одлучили да ова полуга буде само кочница која спречава нежељено кретање затварача уназад. Код аутомата са слободним, отвореним затварачем, ово је обавезан безбедносни детаљ. Последње што желите је да вам ударом о тврду површину затварач крене уназад таман толико да може да покупи метак, убаци га у цев и опали.
Кинеске ознаке
Кочница се налази са десне стране, испред рукохвата, као код совјетског СКС. Дизајнирана је тако да спречава кретање окидача, али не и да блокира запињач. Регулатор паљбе је смештен са леве стране сандука, изнад рукохвата, преузетог са аутоматске пушке Тип 56. Полуга регулатора је лако доступна палцу десне руке. Када се налази у предњем положају, аутомат је у јединачном моду. Оба положаја су означена кинеским пиктограмима, иако нам се чини да би далеко једноставније било обележавање бројевима.
Цев је вишеструко перфорирана, чиме се добија подзвучна брзина зрна и редуковани унутрашњи притисци, фото: Норинцо
Што се тиче нишана, Кинези су се одлучили да их причврсте тачкастим варом на облогу пригушивача. На овај начин су добили прилично кратку нишанску линију, али ово су ипак аутомати намењени дејству на малим даљинама. Такође, чињеница је и да би задњи нишани монтирани на поклопцу сандука били проблематични због сталног мењања “нуле” па је ово својеврсно Соломонско решење. У питању су стандардни отворени нишани са задњим У урезом који се једноставним преклапањем подешава на даљине гађања од 100 и 200 метара. Предњи нишан има прстенасту заштиту и могуће га је подешавати по висини обичним увртањем/одвртањем. Померање по правцу се врши бочним померањем помоћу специјалног алата. Задњи нишан је такође добро заштићена бочним плочицама од механичких оштећења и померања.
Кундак је у потпуности преузет са калаша, што значи да се преклапа са доње стране сандука. Ако желите компактне димензије аутомата, принуђени сте на ово решење или на извлачење или бочно преклапање кундака. Свако од њих има своје лоше стране, па је највероватније преузето оно које је већ одавно у производњи.
Смањивање притиска у цеви
Принцип склапања пригушивачке јединице, фото: Норинцо
Што се интегралне пригушивачке јединице тиче, очигледно је инспирисана једном од варијанти која је примењена и на пригушеном британском Стену, иако користи напреднија решења. Цев аутомата има укупну дужину од 244 милиметра. Ако знамо да стандардни метак из упола краће цеви има почетну брзину за најмање 100 метара већу од брзине звука, јасно је да ћемо добити балистички пуцањ. Чак и са тежим шпицастим зрном и редукованим пуњењем (метком Тип 64), врло је упитно да ли ће се добити подзвучна брзина из релативно дуге цеви. Зато је произвођач избушио последњих 110 милиметара цеви у виду 36 рупа у четири спирална реда. Сваки отвор је пречника 3 мм и њихов задатак је двоструке намене.
На првом месту, морају да оборе почетну брзину зрна испод брзине звука, тако да се не добија балистички пуцањ. Друга улога је директно везана за обарање притиска гасова који би завршили у главној пригушивачкој јединици. Јер, не заборавите, звук по својој природи јесте притисак, а што је притисак мањи и пуцањ је тиши. Просто, зар не? Унутрашњост примарног пригушивача би се са садашњег аспекта тешко могла назвати спектакуларном. Тачније, језгро се састоји од почетне експанзионе коморе дужине 25 милиметара и 12 пригушивачких сегмената. У питању су модификовани “М” сегменти, израђени од угљеничног челика.
Нанизани пригушивачки сегменти
Тип 64 са кундаком у расклопљеном положају, фото: Норинцо
Ради дужег животног века, сви су тврдо хромирани, што је прилично неуобичајено решење. Даље, сви сегменти имају отвор пречника 9 мм који би требало да служе за несметан пролазак зрна, а опет, довољно су уски да што више задрже барутне гасове. Мора се истаћи да је ово још један од доказа високог квалитета израде. Сегменти су додатно осигурани од међусобног померања, помоћу две спојене шипке, које пролазе кроз одговарајуће отворе на сегментима. Ово решење је виђано на пригушивачима британске конструкције.
Истина, Кинези су то одрадили из сасвим других разлога. Јер, облога пригушивача код Типа 64 је урађена од челичне цеви која има уздужно пресоване уторе. Како је тешко обезбедити апсолутну концетричност деветомилиметарских отвора код такве облоге, онда је ово јако домишљат начин да се ово постигне. Облога је урађена од челика и то из једног дела. Није трајно фиксирана за аутомат већ се монтира преко тзв. прекинутих навоја, што омогућава врло чврсту везу, али и врло брзо скидање и постављање. Предњи поклопац пригушивача такође може да се уклони ради вађења пригушивачког језгра и његовог чишћења. Не заборавите да Кинези користе фулминатске каписле код своје муниције (која изазива корозију), а да је облога рађена од угљичног челика који није хромиран. Јасно је да се онда одржавању мора поклонити дужна пажња.
Норинко произвођач
Општи изглед пригушивачких елемената, фото: Норинцо
Није тачно познато у колико је фабрика рађен јунак нашег чланка, али се поуздано зна за две, односно оне које носе кодни назив 66 и 68, као и да припадају групацији Норинцо, јер их је она нудила за продају у иностранству, а не само за потребе домаћих специјалаца.
Прочитајте још: Заштитни знак малих борбених тимова
Можда је општи висок квалитет оружја додатно узрокован овом чињеницом. Ипак, време неумитно чини своје, па је после две деценије направљена и поједностављена и знатно лакша верзија под ознаком Тип 85. Ипак, стари ветеран је и даље на списку наоружања, али највероватније у складиштима, где у тишини чека својих пет минута славе.
Нинослав ТРИФУНОВИЋ
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
