Уколико уочимо ове показатеље потребно је обратити се специјалисти који ће одговарајућим поступцима помоћи детету да превазиђе тешкоће.
Важан и охрабрујући податак представља чињеница да се у пракси показало да терапијски поступци који су усмерени на превазилажење дислексије имају висок проценат успешности.
Како препознати дислексију?
Карактеристичне грешке које прави дислексично дете, како у писању, тако и при читању текста су:
Инверзија: састоји се у замени места слова унутар једног слога. На пример, уместо речи “воде”, дете ће прочитати или написати “овде”.
Омашке: састоје се у пропусту да се изговори или напише неко слово. То слово се може налазити на почетку, у средини или на крају речи. На пример, дете ће уместо “пролази” написати или изговорити “полази”.
Прочитати још: Налази се у храни, козметици, бетону... ЕУ ЗАБРАНИЛА АДИТИВ Е 171, а ево колико је ШТЕТАН
Транспозиција: односи се на премештање одређеног слова из једног слога у други па уместо речи “лавабо” дете чита или пише “лабаво”.
Бркање слова: дете може да има проблем и са разликовањем слова која се слично пишу (м и н, д и б…). Такође, постоји могућност и да помеша слова која се слично изговарају, било да је место артикулације слично (т и д, б и п…) или различито (ф и з, т и ц).
Додавања: дете спонтано додаје слова која не постоје у речи; на пример “обалак” уместо “облак”.
Генерализација: када се одређен слог понавља више пута него што је то случај у оригиналној речи – “хипопопотамус” или “ферарари”.
Салата од речи: када су слова у речи потпуно испремештана. Те[коће да се речи споје односно раздвоје при писању на адекватан начин. На пример, дете ће написати реченицу у оваквој форми: “Во лимдаи дему шко лу.”
Хиперанализа: када дете раздваја слогове унутар реченице. На пример: “По јео сам ја бу ку.”
Писање “у огледалу”: на пример, извртање репа слова Ј на десну уместо на леву страну. До шест и по година се овакво извртање слова сматра нормалним, међутим, уколико се јави на каснијем узрасту можемо га дијагностификовати као поремећај.
Премештање слогова: када се мењају места слоговима у речи, па уместо “чоколада” пише или чита ” кочолада”.
Грешке у граматичкој структури реченице: Овакве грешке се сматрају нормалним код деце која одрастају у средини у којој се књижевни језик не употребљава у свакодневној комуникацији. Међутим, када се оваква одступања јаве код деце која одрастају у срединама у којима је употреба књижевног језика уобичајена, тада ову појаву можемо узети као показатељ поремећаја.
Дисграфија: односи се на то дете успева да препозна појединачна слова када чита, али није способно да их коректно напише.
Када се говори о интензитету, као и код сваког другог поремећаја тако и код дислексије, постоји дугачак континуум који се протеже од најлакшег (који врло често може да остане потпуно непримећен) до најтежих облика који утичу на интелектуални и афективни развој детета.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
