Ukoliko uočimo ove pokazatelje potrebno je obratiti se specijalisti koji će odgovarajućim postupcima pomoći detetu da prevaziđe teškoće.
Važan i ohrabrujući podatak predstavlja činjenica da se u praksi pokazalo da terapijski postupci koji su usmereni na prevazilaženje disleksije imaju visok procenat uspešnosti.
Kako prepoznati disleksiju?
Karakteristične greške koje pravi disleksično dete, kako u pisanju, tako i pri čitanju teksta su:
Inverzija: sastoji se u zameni mesta slova unutar jednog sloga. Na primer, umesto reči “vode”, dete će pročitati ili napisati “ovde”.
Omaške: sastoje se u propustu da se izgovori ili napiše neko slovo. To slovo se može nalaziti na početku, u sredini ili na kraju reči. Na primer, dete će umesto “prolazi” napisati ili izgovoriti “polazi”.
Pročitati još: Nalazi se u hrani, kozmetici, betonu... EU ZABRANILA ADITIV E 171, a evo koliko je ŠTETAN
Transpozicija: odnosi se na premeštanje određenog slova iz jednog sloga u drugi pa umesto reči “lavabo” dete čita ili piše “labavo”.
Brkanje slova: dete može da ima problem i sa razlikovanjem slova koja se slično pišu (m i n, d i b…). Takođe, postoji mogućnost i da pomeša slova koja se slično izgovaraju, bilo da je mesto artikulacije slično (t i d, b i p…) ili različito (f i z, t i c).
Dodavanja: dete spontano dodaje slova koja ne postoje u reči; na primer “obalak” umesto “oblak”.
Generalizacija: kada se određen slog ponavlja više puta nego što je to slučaj u originalnoj reči – “hipopopotamus” ili “ferarari”.
Salata od reči: kada su slova u reči potpuno ispremeštana. Te[koće da se reči spoje odnosno razdvoje pri pisanju na adekvatan način. Na primer, dete će napisati rečenicu u ovakvoj formi: “Vo limdai demu ško lu.”
Hiperanaliza: kada dete razdvaja slogove unutar rečenice. Na primer: “Po jeo sam ja bu ku.”
Pisanje “u ogledalu”: na primer, izvrtanje repa slova J na desnu umesto na levu stranu. Do šest i po godina se ovakvo izvrtanje slova smatra normalnim, međutim, ukoliko se javi na kasnijem uzrastu možemo ga dijagnostifikovati kao poremećaj.
Premeštanje slogova: kada se menjaju mesta slogovima u reči, pa umesto “čokolada” piše ili čita ” kočolada”.
Greške u gramatičkoj strukturi rečenice: Ovakve greške se smatraju normalnim kod dece koja odrastaju u sredini u kojoj se književni jezik ne upotrebljava u svakodnevnoj komunikaciji. Međutim, kada se ovakva odstupanja jave kod dece koja odrastaju u sredinama u kojima je upotreba književnog jezika uobičajena, tada ovu pojavu možemo uzeti kao pokazatelj poremećaja.
Disgrafija: odnosi se na to dete uspeva da prepozna pojedinačna slova kada čita, ali nije sposobno da ih korektno napiše.
Kada se govori o intenzitetu, kao i kod svakog drugog poremećaja tako i kod disleksije, postoji dugačak kontinuum koji se proteže od najlakšeg (koji vrlo često može da ostane potpuno neprimećen) do najtežih oblika koji utiču na intelektualni i afektivni razvoj deteta.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
