Менопауза је природна, биолошка промена, универзална за све жене
Менопауза настаје годину дана после последње менструације и траје до краја живота. Главни женски полни хормон је естрадиол и главни проблеми почињу уколико га нема довољно. Ако се у менопаузи не примењује адекватна терапија, може се очекивати да ће жена имати низ компликација које могу довести до инфаркта, можданог удара…
Потпуни престанак менструације у просеку настаје између 45. и 51. године живота, мада је ова појава индивидуална и код неких жена дешава се пре, понекад чак и средином тридесетих. Жене код којих настаје рана менопауза обично већ на рођењу имају мали број јајних ћелија. Највероватније је да ћете наследити сличан број јајних ћелија као што је имала ваша мајка и губити их просечно истим темпом јер менопауза обично наступа када понестане јајних ћелија. Ако је ваша мајка имала рану менопаузу која није била последица операције – и код вас ће вероватно она наступити рано.
Ни година живота када сте родили своје прво и последње дете не утиче на време када ће наступити менопауза, али ће се ваша разликовати од мајчине уколико је једна од вас водила здравији начин живота. Исто тако постоји већи ризик од остеопорозе уколико менопауза наступи прерано.
Симптоми менопаузе
- Раздражљивост, депресивност, слабије памћење, честе промене расположења, несаница, преосетљивост, таласи врућине (промене на нивоу централног нервног система);
- Повишен притисак, неправилно лупање срце, процес артериосклерозе који се убрзава и инфаркт којим претходе болови у грудима (промене на нивоу кардиоваскуларног система);
- Болови у костима, мишићима и зглобовима. Кожа убрзно стари и постаје сувља. Слузокожа вагине је сувља, као и слузокожа мокраћних путева. Због промене киселости вагине и мокраћних путева често долази до инфекција. Сексуална жеља се смањује и жена се због промена у вагини удаљава од нормалног сексуалног живота.
Када се треба јавити лекару?
Треба се јавити лекару када менструације постану нередовне и ако се јаве неки од поменутих симптома. Прво се ради систематски преглед који подразумева вађење крви за хормонске и основне анализе, гинеколошки и интернистички преглед, мамографија и ултразвук дојке и ЕКГ. Након ових анализа утврђује се да ли и за коју врсту терапије има жена потребу.
Хормони
Хормони су супстанце без којих не бисмо могли да живимо. Луче их ендокрине жлезде (хипофиза, штитаста жлезда, гуштерача, надбубрежна жлезда, јајници). Битно је да се хормони луче у тачној концентрацији, што се и дешава у телу здравих особа. Међутим, када се нешто не лучи у правој мери, треба га додати. На томе се и заснива лечење жена у менопаузи. После такве терапије тело функционише најнормалније, без симптома и знакова који су непријатни. Може се десити да неке особе имају контраиндикације за хормонску терапију, а оне су: актуелни карцином било ког органа, трудноћа, крварење из вагине непознатог порекла, порфирија, попуштање у раду бубрега или јетре. Контраиндикација је и запаљење вена због тромба, и то у његовој акутној фази. Једина контраиндикација запрогестерон, други хормон који се надокнађује, јесте редак тумор мозга који се зове менингеом. Ниједна жена не сме да узима хормонске терапије на своју руку. Колико дуго ће нека особа примати хормонску терапију зависи од стања организма жене и процене лекара.
Још један од видова терапије може бити терпаија биљним фитоестрогенима. То су биљне супстанце које су сличне структуре као женски полни хормони, тако да позитивно делују на све тегобе проузроковане недостатком естрогена у менопаузи. Код терапије биљним фитоестрогенима не постоје ризици као код хормонске терапије, али треба водити рачуна да извор (биљка) не буде генетски модификована (честа појава у случају соје напр.).
После 50. године, свака жена треба да остави пушење, да регулише телесну тежину (уколико је претходно била гојазна) и да не конзумира алкохол. Потребна је умерена физичка активност, правилна исхрана као и адекватна терапија за квалитетнији живот жене у менопаузи.
- Проф. др сц. мед. Немања М. Милинчић
