Најчешће фобије с којима се сусрећу психолози и психијатри у Србији су: клаустрофобија, агорафобија, фобије које су у вези с разним обољењима
Многи међу нама, навикли су чешће да проветравају домове током и након пандемије, али уврежено је мишљење да су неке особе осетљивије на промају од других, и да верују да због превелике циркулације ваздуха могу да се прехладе. А шта на то каже наука?
Јесу ли утемељена упозорења попут овога: "Затвори прозор! Промаја је и сви ћемо се прехладити!" Дотори кажу да се не разбољевамо због промаје, већ због вируса. Но, додају да изложеност промаји утиче на наш организам, тако што се на нашој кожи и испод ње одвијају процеси који могу да резултују цурењем носа или укоченим вратом.
Промаја је повезана с тзв. индексом хлађења. Што је већа брзина ветра, то је осећај температуре нижи, односно потхлађивање је брже.
"Када је температура минус 5 Целзијуса, а ви сте негје напољу и не дува ветар, ваше тело загрева танак слој ваздуха близу коже", појаснио је немачки оториноларинголог Томас Дајтмер, из немачког удружења за оториноларингологију, хирургију главе и врата.
Попут мокрог одела у хладној води
Тај танки слој ваздуха изолује вас од хладноће. Али, хладан ветар који дува по вашем телу растерује ту топлину. Што јаче дува, тело брже губи топлину и почињете да осећате хладноћу. Тај се учинак појачава ако вам је кожа мокра од зноја, јер ваздух који струји утиче на брже испаравање влаге те тако брже 'односи' топлину из тела него ваздух који мирује.
Када се површина вашег тела охлади на хладном ваздуху, који осећамо као пропмају, крвне жиле се сужавају, смањујући проток крви да би се смањио губитак топлине из топле крви. То може да утиче и на слузницу носа и грла. Промаја делује тако да их исушује, ослабљујући њихову одбрану те вас чини осетљивијима на вирусе прехладе, појаснио је др Дајтмер.
Али ако сте здрави, нећете се разболети само зато што сте били изложени промај.
Др Михаел Диг, члан немачког друштва оториноларинголога, помиње још једну могућу последицу промаје укоченост врата, особито по топлом времену.
"Ако вам је вруће и седите испред вентилатора, или врло близу клима-уређаја или отворите прозор док путујете аутомобилом, ваздух који дува преко ваше топле и неретко ознојене коже у неким случајевима може да за резултат има напетост у подручју врата", тврди Диг. Додаје да тело својом температуром увек настоји да се прилагодити условима околине.
"На површини наше коже налазе се рецептори који мере температуру коже", објашњава Диг. "Проблем с благом промајом је у томе што је разлика у температури врло мала па терморецептори не успевају да је детектују."
Тако се кожа хлади, али тело не реагује довољно брзо, што може да утиче на сужавање крвних жила у пределу врата и последично да доведе до напетости мишића који се налазе испод.
И шта онда да урадимо да нас "промаја не убије"?
Пре свега, укључујте вентилаторе по врло топлом времену само накратко, и пазите да вам не буду преблизу. И премда би могло да вам годи кад бисте у потпуности отворили прозоре аутомобила у којему се возите, а притом сте и знојави, радије немојте. А користите ли клима-уређај, не допустите да вентилација дува директно у вас.
Слободно проветравајте просторије и зими, када је напољу врло хладно. Ако сте здрави, стручњаци препоручују да широм отворите прозоре на неколико минута како бисте омогућили улазак свежег ваздуха у просторију. Ако вам је притом хладно због ветра, обуците накратко још један слој топле одеће или једноставно привремено изађите из просторије.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
