ДР НЕСТОРОВИЋ: Антибиотици утичу на мозак, изазивају депресију и промене понашања!

Професор др Бранимир Несторовић  је човек који је својим знањем, искуством, приступом, љубављу према деци успео нешто чиме се мало који лекар може похвалити – да свако ко уђе у његову ординацију, изађе са осећајем да је ту пронашао некога ко ће заиста учините све што може да му помогне. 

Много пута сте нагласили да су један од највећих здравствених проблема данашње деце – респираторне инфекције. Шта је прво што саветујете родитељима деце која већ имају проблем, а шта је оно што предлажете као вид превентиве?

Прво и основно је да се избегава непотребна примена антибиотика. Родитељи не схватају да антибиотици код вирусних инфекција дисајних органа (а таквих је преко 90%), не само да не делују, већ погоршавају проблем. Ово се најпре дешава због поремећаја цревне флоре које антибиотици изазивају, а нормална флора црева је суштина здравља детета.

Други је у чињеници да су многи антибиотици такви молекули, који сузбијају имуни одговор детета (смањују број белих крвних зрнаца или функцију лимфоцита). Коначно, показан је и директан ефекат антибиотика на мозак, са депресијом и променом понашања. Дакле, антибиотике само ако постоје докази о бактеријској инфекцији (висока температура, високи леукоцити у крви, повишене вредности ЦРП-а итд.)

Друго, избегавати непотребно одлажење лекару. У чекаоницама се концентрише велики број болесне деце, а главни начин преношења респираторних инфекција зими је путем додира предмета које је држало болесно дете. Респираторни вируси се задржавају на предметима зими и до 10-ак сати, па ако дете додирне неку играчку или седне на столицу на којој је седело болесно дете, ето инфекције.

Папирне марамице којима се брише нос, никако не бацати у канте за отпатке, већ у ВЦ шољу или пећ (вируси се са марамица ослобађају у ваздух и инфицирају друге особе).

Боравак на свежем ваздуху током зиме, доста воћа и поврћа су боља превентива од седења у соби, да се спречи инфекција.

Примећује се и Ваша окренутост природној медицини. Етерична уља, сок од црне зове, црвено воће… све то, кажете, има одлична дејства на људски организам. Шта се још из природе може добро искористити у служби дечјег здравља?

У нашој околини се налазе бројне врсте биљака (неке процене су да на Земљи постоји око пола милиона врста биљака), које су дуже овде него ми. Оне су развиле механизме да се одбране од вируса и бактерија пре више милиона година. На пример, све обојено воће садржи материје антоцијанине (које воћу дају боју), а они су супстанце које веома ефикасно блокирају улазак већине вируса у ћелије (дакле спречавају настајање инфекције). У кори се налази салицилна киселина, из које је добијен аспирин.

Етерична уља су одлична дезинфекциона средства, нпр. уље оригана  или босиљка убија скоро све познате бактерије. Бели лук садржи природни антибиотик алицин, који је ефикаснији од антибиотика у лечењу инфекција мокраћног система. Брусница садржи материје које спречавају инфекцију бубрега, блокирајући везивање бактерија за зид бешике.

Таквих примера има много. Чак и коров амброзије, који изазива озбиљне алергије код људи, садржи аретмизин, од кога је добијен ефикасан лек за маларију. Афричка мушкатла делује одлично на вирусе и бактерије, укључујући и бактерију туберкулозе.

Деца данас немају детињство

Више деценија сте посвећени деци, њиховом здрављу и оздрављењу. Једном приликом сте чак изјавили да су деца много искренија од одраслих и да Вам зато рад с њима прија. Да ли су се, кроз време, она променила? Из Вашег угла, да ли су деца – деца, данас и пре 20 или 30 година или се ту нешто променило?

На жалост данашња деца немају детињство. Нема игре у групама, игре су компјутерске, усамљеничке. Нема физичке активности. Недавно је објављено истраживање које је упоређивало физичку спремност тинејџера и активних мушкараца од 60 година. Резултати су поразни, сениори су били у бољој физичкој кондицији. Гојазност је болест број један данас, а она је претходник бројних болести у каснијем животу. Вишак хигијене довео је до епидемије алергијских обољења и астме. Исхрана је пуна меса и засићених масних киселина, са недовољно минерала.

Воће се све мање једе, а слаткиши (који садрже фруктозу која деља и стварају склоност ка дијебетесу) све више. Зависност од мобилних телефона је опасна како интелектуално, тако и због зрачења којима је изложен мозак детета у развоју. Дете до 12 година не би требало да има мобилни телефон.

Данашња деца су слична мојој генерацији, богатија су материјалним стварима, али без јасне животне филозофије и са помешаним приоритетима.

А када су у питању здравствени проблеми, јесу ли деца данас „болеснија” него раније? И ако јесу, због чега је то тако?

У мојој генерацији су астма и дијебетес биле непознате болести, а епилепсија ретка. Наши проблеми су биле инфекције и спортске повреде. Промењен начин живота, аерозагађење, посебно излагање буци (данас се она сматра стреснијим за имуни систем од аерозагађења) довели су до настанка неких болести за које ми нисмо ни знали када сам почињао да се бавим педијатријом.