Љутња није само непријатно осец́ање, вец́ може значајно да утиче и на наше физичко и психичко здравље.
Када су искуства љутње пречеста, сувише интензивна, трају предуго или нису пропорционална догађају који га покрец́е, емоција може имати проблематичне ефекте на наше благостање и наше здравље.
- Бес је део одговора на борбу, смрзавање или бекство у коме надбубрежне жлезде преплављују тело хормонима стреса, као што су адреналин и кортизол - објашњава др Рејмонд Чип Тафрате, клинички психолог и професор на Државном универзитету Централ Цоннецтицут у Новој Британији за Еверyдаy Хеалтх.
Доживљавамо физиолошке ефекте као што су убрзани откуцаји срца и висок крвни притисак. Тело се физички припрема за борбу да би се одбранило или побегло од опасности. Иако је овај систем одговора на стрес у нашем телу еволуирао да би нас заштитио, у вец́ини случајева, не треба нам додатно појачање енергије да бисмо се изборили са оним што изазива наш бес.
Ево неких здравствених ефеката беса које би требало да знамо:
Бес стресира срце
Доживљај беса покрец́е тело да ослобађа хормоне стреса, који временом могу утицати на здравље срца. Истраживања показују да бес (чак и тренутна љутња мерена променама у изразу лица) доводи до промена у срцу које погоршавају способност мишиц́а да пумпа крв, што може довести до високог крвног притиска и накнадних компликација (као што су болести срца, срчани удар, мождани удар, и метаболички синдром). Шансе да имате аритмије су вец́е у временима када сте љути или под стресом. То је зато што адреналин, који се повец́ава када сте љути, може изазвати електричне промене у срцу.
Бес повец́ава ризик од срчаних удара
Докази такође сугеришу да је бес посебно повезан са вец́им ризиком од срчаног удара. У систематском прегледу који је разматрао студије са укупно скоро четири хиљаде учесника из више од педесет медицинских центара у Сједињеним Државама, истраживачи су открили више од двоструко повец́ање броја срчаних удара у року од два сата након избијања беса.
Љутња може пореметити варење
Многа истраживања показују да су мозак и црева у сталној комуникацији и утичу једни на друге. Једна улога нашег аутономног нервног система (који регулише невољне телесне процесе) је да помаже у регулисању варења. Али то може бити поремец́ено када тело пређе у режим борбе, што се може десити као одговор на стрес.
Превише љутње омета ментално здравље
Бити у стању љутње може утицати и на ментално здравље. Истраживања показују да је љутња често повишена код емоционалних поремец́аја, као што су анксиозност и депресија, и повезана је и са лошијим симптомима и са мањим одговором на лечење. Бес (посебно продужена љутња) такође може утицати на нашу концентрацију и обрасце размишљања, што може утицати на наше односе и способност стварања веза.
Љутња може покварити сан
Показало се да људи који се боре да контролишу свој бес или се чешц́е осец́ају љути имају лошији сан. Истраживања сугеришу да осец́ај љутње повец́ава психичко узбуђење и ментални немир, што отежава могућност да заспимо.
БОНУС ВИДЕО
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
