Православни верници славе у петак славе Ивањдан, као спомен на пророка Јована Претечу и Крститеља, који је најавио Христов долазак
Јован се назива Крститељем, јер је у реци Јордан крстио Господа Исуса Христа, као и Претечом, јер је најављивао долазак Христов и позивао људе на покајање. Црква више инсистира на покајању ради вечног живота, али народ се радије бави овоземаљсклим "животним питањима" - здравља, пријатељства и, последње али не и задње - љубави.
На дан овог великог празника практикују се и различити обичаји.Један од њих је и плетење венчића од пољског биља и цвећа, којим се ките капије. Венчићи се чувају до наредног Ивањдана, а биље се користи и у исхрани због благотворног утицаја. Венцима од ивањског цвећа показује се да је природа у развоју дошла до своје највише тачке - средине лета и да се тиме "овенчала".
У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре око којих се играло и певало. У Тимочкој крајини, чим сване Ивањдан, људи одлазе на ливаду и заривају главу у росну траву да би обезбедили добро здравље током целе године.
Али можда и "најпоштованији" део обичаја упражњавале су девојке, а можда то и данас чине. Како то записује Драгомир Антонић у књизи "Обичајник код Срба", на Ивањдан девојке од пољских трава исплету венчиће, пропусте их кроз недра бујна, па кроз њих "проглеђују" сеоске момке. Веле да момак мора "полудети" за оном која кроз тај венац буде прогледала.
Девојке гатају и да ли ће се те године удати и ко им је суђеник. Понегде на тај дан удаваче ставе у лонац мало земље и посеју неколико зрна пшенице, па на Петровдан гледају како је клијало.Ако су клице пшеничне савијене као прстен девојке се надају прстеновању.
Постоји и веровање да се на тај дан може видети лик будућег брачног партнера – суђеника. Наиме у последњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик.
Ево шта кажу црквене књиге
Јован Крститељ је светитељ рођен је од старијих родитеља - оца, свештеника Захарија и мајке Јелисавете, Богородичине рођаке. Када је Јелисавета занела, Захарије је занемео. Када се родио Претеча, од његовог оца Захарија је затражено да на плочици напише име детета и када је он написао синовљево име, истог часа је проговорио.
Као млад Јован је отишао у пустињу где се хранио корењем и дивљим медом. У проповедима је критиковао морално посрнуће својих савременика, позивајући их да се покају и врате животу по Божијим законима. Он је крштавао људе у реци Јордан, говорећи им да их он крсти водом, а да за њим "иде онај који ће их крстити Духом Светим и огњем". Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод.
Колико је Јован Крститељ велики светац потврђује и то што су у календару СПЦ њему се посвећена три празника - осим данашњег Ивањдана, ту је још и 20. јануар - Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан, те 11. септембар - Усековање главе Светог Јована Крститеља.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
