Није могао да заустави сузе
Тома Здравковић родио се као треће дете у породици, 20. новембра, 1938. године, када је његова породица живела у Алексинцу. Сви у породици Здравковића били су талентовани за песму, али он највише. Таленат су наследили од оца Душана, а Тома се истакао већ у петом разреду када га је наставник математике научио да свира виолину, да чита ноте, да солфеђо зна у прсте.
И Тома је почео да зарађује када је заједно са другом уписао трогодишњу текстилну школу у Лесковцу (ишао је на смер плетења). Али није почео да зарађује у новцу. Тај његов друг, Станиша Станојевић, како је испричао у свом сведочанству, и Тома Здравковић су становали у изнајмљеном мемљивом собичку у Улици Николе Тесле 25 код „неке тетка Живке“.
- Спавали смо на поду и покривали се крпарама, све су нас вашке појеле - причао је Станиша. А све је почело када су у центру Лесковца, тамо где је пре неколико година подигнут споменик Томи Здравковићу, у септембру 1954. два мршава, изгладнела дечака ушла у кафану “Радан” из које се стално чула музика. Они су дошли да измоле за остатке од трпезе, али судбина им је наменила нешто више.
- Може, рекао је, али за две чиније пасуља и два парчета хлеба - присећао се певачев друг.
Два месеца касније у “Радану” гостовала је једна права кафанска звезда - Силвана Арменулић. Пре него што је стала на подијум слушала је младог мршавог дечака како пева, па је затражила да наредну песму отпевају у дуету. Био је то пресудан тренутак за Тому Здравковића.
Певао је Тома Здравковић за Данку, Љиљану, Сању, Бранку и многе друге горепоменуте, али мало је познато да је једној Славици, у коју је био смртно заљубљен, посветио најтужнију песму. Славица је имала плаву косу и очи, а иза ње је остала песма “Букет белих ружа”, која можда не спада међу његове највеће хитове, али дефинитивно крије најтужнију, штавише, језиву истиниту причу о његовој првој љубави која је умрла не напунивши 20 година.
Тома Здравковић је у Тузли, док је још био непознат, упознао студенткињу Славицу. Волео ју је толико да је маштао о одласку пред олтар са њом, али је из њеног дневника открио детаље о њеном интимном животу са познатим и непознатим мушкарцима, што га је шокирало. Тома и Славица су се свађали и раскидали, иако су једно према другом гајили снажна осећања.
Једна ситуација са Славицом била је веома непријатна
- Мојој првој проби присуствовали су фудбалери Драгослав Шекуларац и Зоран Миладиновић. Подсмевали су ми се. Утучен и искомплексиран, нисам приметио да Славица седи са Зораном. Схватио сам да нешто није у реду тек кад сам им пришао. Пред целим друштвом рекла је да мора да обиђе неке пријатељице. Шта сам могао него да се сложим. Вратио сам се у пусту собу хотела “Балкан”, а она се појавила тек после поноћи - касније је испричао Здравковић.
Када је 1963. године певао на Црногорском приморју, добио је телеграм у којем га је лекар који је лечио Славицу обавестио да је она тешко, неизлечиво болесна и да жели да га види. Када је стигао у Сарајево, није могао да је препозна, јер је изгубила тридесет килограма. Тома због наступа није могао да остане са Славицом, а неколико дана касније стигао му је нови телеграм којим је обавештен да је његова љубав умрла.
Погођен њеном смрћу, написао је најдирљивију песму у каријери
- Умрла је у Сарајеву, сахрањена је у родном Травнику, а ја сам стигао на свежу хумку, тек да положим букет белих ружа. Седам-осам година касније, баш у Травнику, први пут сам јавно певао песму њој посвећену која је била огледало нашег живота. Извео сам је тада и никад више. Плакао сам ја, плакала је цела сала. То није био концерт, већ опело… А била је плава са кратком косом. Имала је и очи плаве и помало тужне. Висока, са дугим ногама, у плавим фармерицама, изгледала је као права ”баба рога” - причао је Тома објашњавајући како је настала песма “Букет белих ружа”.
Пошто је успео некако да преболи плаву Славицу, у његово срце ушла је црна Олгица, коју је Тома убрзо запросио. Њихов брак, међутим, није дуго потрајао. После развода, Тома је мењао кафане...
(ТВ Новости)
.
