Српска православна црква и њени верници сутра славе Светог Јована Крститеља - славу бројних кућа у Србији
Према старом хришћанском предању, Јован је рођен пола године пре Исуса Христа. Отац му је био јудејски свештеник Захарија, мајка Јелисавета
Према Новом завету његови родитељи дуго нису могли да имају деце, па је завладала велика радост када су коначно постали родитељи и добили сина. Од самог детињства, по учењу родитеља, био је окренут православљу.
Јован Крститељ је вршио обредна купања на реци Јордан, где је крстио и Исуса Христа, а претходно најавио његов долазак крштвавајући и окупљајући нове вернике.
Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Богојављења, црква је посветила дан након Богојављења управо њему.
За руку светог Јована прича се да је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.
Наши преци су веровали да се баш на дан Светог Јована дешавају разна чуда уз помоћ овог светитеља, па отуд потиче мноштво народних обичаја. На Јовањдан верници, колико год да то могу да испоштују, у руке не узимају нож, у знак сећања на Јованово страдање. Деци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје, а такође се не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.
У народу постоји обичај да се људи на Светог Јована братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
