Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

ОНА ЈЕ БИЛА ПРВИ ТВ СПИКЕР, А ОН НАРОДНИ ХЕРОЈ: Њихова невероватна љубав потресла је ЈУГОСЛАВИЈУ

Љубавна прича Пека и Милене Дапчевић је филмска, а променила је и историју Југославије.

1710155053_322991_1696785-screenshot154-ff_ff.jpg
Фото: Принтскрин/Yоутубе
Oglas

Мало ко зна да је прву емисију Телевизије Београд 1958. године прва водила глумица Милена Дапчевић, која је тиме постала прва српска и југословенска спикерка, док се још нису појавили ни Душанка Калањ, ни Брана Сурутка, ни Миле Здравковић.

На позив редитеља Јована Коњовића дошла је да прочита поздрав Совјетском Савезу, који ће се емитовати у Москви. Будући да је у питању био тако важан задатак, она је, писало се, имала велику трему.

У то време још није било ни телевизијске камере ни студија, већ је све нимљено у филмском студију на Кошутњаку, а касније је МИлена причала да јој је речено да текст не учи напамет, већ да га чита и да повремено погледа у "публику", односно у камеру. У загради јој је написао "са осмехом" и "без осмеха", а иако је снимање било једноставно, касније је признала да је имала утисак да се догодило нешто изузетно.

- Била сам, наравно, у својој хаљини, јер телевизијска гардероба није постојала... Чула сам да је снимак веома успео - рекла је касније за Yугопапир.

Следећи пут када се Милена појавила на малом екрану било је то у првој телевизијској драми "Случај у трамвају", када је наступила као оно што јесте заправо била — глумица.

Милена Дапчевић рођена је као Милена Врсајков у Деспотову 1930. године, а постала је једна од највећих звезда социјалистичког филма. Њену каријеру је, без сумње, обележио филм "Аникина времена" из 1954. године, направљен по мотивима истоимене новеле Ива Андрића, у ком је играла насловну улогу.

Освајала је талентом, али и лепотом, а средином 20. века у Југославији су је описивали као "лепу жену, једну од оних лепих жена која и појавом и гласом као да сугерише да постоји само њена тајна, нешто што само она зна и што никад неће рећи".

Играла је у великом броју филмова и ТВ драма, а млађи су је упамтили као докторку у филму "Бошко Буха".

Поред тога што су њен живот обележили филм и телевизија, ту је и њена велика љубав с Пеком Дапчевићем, народним херојем, учесником Народноослободилачке борбе и Шпанског грађанског рата, амбасадаором СФРЈ и генерал-пуковникм ЈНА. Упознали су се током лета 1952. године, док је Дапчевић летовао у Дубровнику, где је Милена снимала филм "Сви на море". Пар се убрзо венчао, а кум им је био Милован Ђилас, који је писао о њиховој великој љубави.

У послератним данима било је неприхватљиво ода се један истакнути партизански борац бори глумицом, а не неком партизанком, али су Милена и Пеко "терали своје". Глумица је била одбачена од Дапчевићевих ратних другова, нарочито јер је он током рата био у вези с прелепом и ишта мање храбром Станом Томашевић, првом женом коју је Тито поставио за партизанског комесара и коју су називали "Титовом манекенком".

Међутим, Пеко је одабрао жену која не само што није била истакнута боркиња, већ је била само дете кад је почео рат.

Милена је добијала анонимна писма пуна мржње и беса, а још се памти да су на дочеку Нове 1954. године у Клубу књижевника седели само са Ђиласом и његовом супругом, што је Ђиласа подстакло да напише политички текст "Анатомија једног морала", у ком је критиковао функционере и његове супруге.

(Курир)

 

БОНУС ВИДЕО:

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas