Једну од најпознатијих слика у историји српске уметности и културе "Косовку девојку", насликао је чувени сликар Урош Предић (1857–1953). Пореклом је био из Орловата, а школовао се на Ликовној академији у Бечу.
Стваралаштво Уроша Предића обележили су бројни портрети, дела историјске тематике, призори из свакодневног живота Банаћана, као и црквено сликарство.
Како је настала слика "Косовка девојка"?
Слику Косовка девојка поручило је Коло српских сестара, женско друштво основано 1903. године у Београду, које се бавило хуманитарним радом.
Чланице друштва су биле веома активне током Балканских и Првог светског рата као добровољне болничарке које су пружале помоћ и негу рањеним борцима.
Настала је на основу цртежа из 1914. године, а као инспирација за слику Урошу Предићу послужила је народна песма Косовка девојка, коју је сматрао једном од најлепших у историји српске књижевности.
Предић је насликао идеализовани приказ епске јунакиње, Косовке девојке, која "вида ране смртно погођеном Орловићу Павлу". Она је представљена као невеста Топлице Милана, чија је супруга требало да постане након његовог повратка из боја.
Међутим, пошто је јунак изгубио живот у борби, Косовка девојка је постала ожалошћена вереница, која након битке, лута бојним пољем у потрази за вереником, негује и окрепљује преживеле.
С обзиром да је настала у време Првог светског рата, слика се може се тумачити као универзална сцена страдања у ратно време, а Косовка девојка као прва болничарка.
На тај начин, Предић је насликао општељудску трагедију која прати све велике ратне сукобе, а у ликовима Косовке девојке и Орловића Павла приказао је српски народ и његове патње у рату.
Ко је била Косовка девојка?
Да би створио ову композицију, сликар је имао модел, ”праву” Косовку девојку, која му је позирала за ову чувену слику.
Према писању Википедије, чувену Српкињу овековечила је Лепосава Станковић, јединица рођена 29. децембра 1899. године у Београду. Поред њене црне косе, јаких и изражених црта лица и крупних очију, како бележи Сербиан Тимес, Лепосава је наводно са Косовком девојком делила и сличан темперамент, јак карактер и чврсту вољу.
О њој се исто веома мало зна. Ова Београђанка је ишла у Трговачку школу, у којој је брат Уроша Предића тада био директор. А како их је Предић сликао засебно, наводно се никада није срела са човеком који је био модел за лик витеза Павла
Лепосава је чувала репродукцију Предићеве слике у стану, о њој се није знало ништа годинама све док Политика није 3. марта 1995. године пренела кратку вест под насловом “Умрла 'Косовка девојка'”.
"У Београду је, сасвим тихо, 2. марта изјутра, у 96. години умрла Лепосава Лулик, рођена Станковић, заувек овековечена на чувеном платну Уроша Предића 'Косовка девојка'” - писало је.
Вредно дело
Од почетка јуна 2020. године ово ремек-дело које представља национално благо вредно пола милиона евра, изложено је у Скупштини града Београда.
Слика је убрзо након настанка стекла велику популарност и била штампана на разгледницама које су продаване у хуманитарне сврхе. Откупљена је од књижарског предузећа "Полет" 1940. године и од тада се чува у Музеју града Београд.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
