Иако је пленио пред камерама, чини се да је његов живот остао до дана данашњег енигма за многе. О њему се не зна много, осим да је мистериозно живео и нестао са сцене.
Публика га и данас добро памти по чувеним остварењима, којима је дао свој печат, као што су "Ко то тамо пева" Слободана Шијана, а велику пажњу привукао је и у филмовима "Како је пропао рокенрол", "Специјално васпитање", "Дечко који обећава", "Три карте за Холивуд", али и у серији "Љубав на сеоски начин".
Отац му је био поп и преминуо је када је Пера био јако мали. Због тога, са 6 година долази у Београд са мајком домаћицом.
Када је добио српско држављанство, добио је и име и презиме по коме је касније потписиван у филмовима и по коме га сви љубитељи његовог лика и дела знају.
Бомбонџија и бисокоп
У младости је испољавао предузетничке склоности, данас би то назвали смислом за бизнис. Наиме, недуго по окончању немачке окупације Лупа се одлучио да покрене сопствени посао у престоници, сладак посао; све до средине педесетих година био је успешан бомбонџија!
Након тога обављао је многе послове у биоскопу "Унион“. Ту је био у почетку цепач карата, а касније је постао управник и ту функцију је обављао неко време, а у једном моменту постао је и директор биоскопа.
Прва рола
Први кратки филм у коме је глумио био је "Срећа малих мишева" из 1957. редитеља Драгољуба Ивкова, затим глуми у филму Марка Бабца "Чежња“ из 1958, а 1960. појављује се у остварењу чувеног сниматеља Александра Петковића "Вртешка“ коме је ово био први подухват на пољу режије.
У Кино клуб довео га је Кокан Ракоњац и неко време био је његов асистент. Иначе, Кокан му је био и двоструки кум. Венчао је Петра и дао је име његовој ћерки из другог брака, Снежани.
Сценариста и режисер
Лупа је и сам режирао кратке аматерске филмове, а један од њих био је играни филм "Хлеб од пепела“ настао 1958. Још један податак непознат широј јавности је да је Петар написао сценарио за дугометражни играни филм „Очи остају исте“ који нажалост никада није реализован. По сведочењу његовог сина из првог брака Благоја Буце, Петар је вероватно планирао да у том филму буде главни глумац али изгледа да је Пери било суђено да остане само епизодиста.
Црни талас
Живојин Павловић га је скоро увек узимао за своје филмове баш због тога што је био особена фигура.
У омнибусу "Капи, воде, ратници" из 1962. у првој Живојиновој причи Лупа је глумио торбара луталицу који свира на усној хармоници. Било је то прво дугометражно остварење у коме се појавио. Након тога наставља да глуми у црноталасним бисерима. "Клаксон" из 1965, "Повратак" из 1966, "Кад будем мртав и бео" из 1967. и "Вране2 из 1969. само су неки од наслова.
Омиљени епизодиста и у серијама
Пера је глумио и у многобројним комерцијалним српским филмовима, а појављивао се и у неким најпопуларнијим српским серијама, као што су рецимо "Љубав на сеоски начин“ из 1970. где је глумио попа Јову и "Грлом у јагоде“ из 1976. Он је дедица који подржава младост и који не досађује својим комшијама.
У филму "Специјално васпитање“ из 1977. тумачи лик добродушног старог доколичара који воли да попије са друштвом испред продавнице.
"Ко то тамо пева"
Највећу улогу у каријери имао је у Шијановом ремек-делу „Ко то тамо пева“ из 1980. где је још једном глумио попа. Наравно и ова улога била је епизодна али опет није био присутан само минут или два као у многим другим, већ знатно дуже.
По овој улози памте га масе које филм толико и не интересује али зато воле да погледају добру комедију. Пошто је Шијан направио дело за сва времена и Петар Лупа неће никада бити заборављен код широке народне масе захваљујући овом филму.
(Курир.рс/И.М.)
БОНУС ВИДЕО
