Токсичан стид је знатно интензивнији од обичног, а може и те како утицати на квалитет живота
Већина људи је осетила стид у неком тренутку свог живота, често када процене да су урадили нешто што им не приличи или је погрешно. Међутим, када је реч о токсичном стиду, он превазилази уобичајене границе и постаје доста интензивнији.
Токсичан стид се јавља учесталије, интензивније од „нормалног“ стида, те води преиспитивању и сумњама у личну вредност. Можда је најбоље описан као исцрпљујуће осећање безвредности и самопрезира.
Прочитајте још: Оптичка илузија која откривамо колико сте НАПЕТИ И ПОД СТРЕСОМ: Погледајте и процените колико сте заиста оптерећени проблемима (ФОТО)
Карактеристике токсичног стида могли бисмо описати као:
1. Осећање безвредности
2. Сталну бригу о томе шта други мисле о нама
3. Страх да не испаднемо глупи
4. Константно фокусирање на негативне мисли
5. Испољавање беса да би се замаскирао стид
6. Стална тежња ка савршеном учинку да би се избегао стид
7. Избегавања „будућег“стида, тј. ситуација у којима бисмо могли осетити стид
8. Може бити окинут мислима, не само неким спољашњим догађајима.
Како настаје токсични стид?
Осећање токсичног стида често се развија још од детињства, када су деца посебно рањива и осетљива на поруке које добијају од родитеља, наставника, вршњака и других особа из социјалног окружења.
У том смислу занемаривање, злостављање деце са порукама или експлицитно изреченим увредама о мањој вредности или безвредности детета играју значајну улогу у формирању оваквог стида („Не могу да верујем колико си глуп“, „Престани само да седиш ту, бескорисан си“). Дете тако усваја уверења о сопственој инфериорности, која потом обликују његова осећања и понашања.
Прочитајте још: Митови или истине? Ево да ли је заиста потребно да искључујете уређаје из струје и да ли смете да се туширате док грми
Токсичан стид може да делује онеспособљавајуће на особу њиме погођену, да наруши њено социјално, радно и породично функционисање и да води штетним понашањима попут злоупотребе психоактивних супстанци и самоповређивања.
Може водити развоју самопрезира и беса према себи, сталном негативном унутрашњем дијалогу. Може водити развоју анксиозности, депресије, стомачним боловима, појачаном или ослабљеном апетиту, претераном или преслабом спавању, повлачењу од људи у стиду од себе самог.
Како да превазиђете токсичан стид?
Ако узмемо у обзир претходно наведене последице токсичног стида, и те како има смисла психотерапијски радити на њему. У терапијском процесу освешћујемо штетна осећања, мисли и понашања и настојимо да изградимо здраве алтернативе истим. Да би особа то постигла, неопходно је да развије веће саосећање у односу на себе, своју погрешивост, да прихвати себе и потом лагано мења оно што јој шкоди. Такође, да прихвати прошла и садашња болна искуства.
Кроз савладавање токсичног стида, особа учи да прихвати и уважи себе и своје потребе, да их изрази у комуникацији са другима, да се заузме за себе. Превладавање токсичног стида води мањој подложности за бес и његово испољавање, преобраћању негативног унутрашњег дијалога у конструктивне мисли, осећања и понашања. Води грађењу више задовољавајућих и испуњавајућих односа, непристајању на токсичне односе. Опште узевши, поправља квалитет живота особе и повећава клијентово задовољство истим.
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
