Захваљујући оваквим тестовима сазнајемо о методама које се иначе користе као средство манипулације и ширења лажних информација
Кроз оваква тестирања истраживачи покушавају да открију колико људи критички посматрају свет, да ли обраћају пажњу на чињенице и колико су способни да запазе лаж која је вешто прикривена у контексту питања.
Колико је наводно, уочи великог потопа, јединки од сваке врсте животиња Мојсије повео са собом на Арку?
Размислите добро јер ово није само питање из брзог теста знања – гневни старозаветни бог кажњава људску врсту поплавом гигантских размера и једино суво место на планети је дрвена барка коју таласи носе 40 дана, све док једна голубица не наговести крај катастрофе.
Прочитајте још: Две оптичке илузије ОТКРИВАЈУ ДУБОКО ЗАКОПАНЕ ТАЈНЕ личности - шта вам се скрива у подсвести (ФОТО)
Ако сте одмах, или током описа потопа помислили на два слона, два мајмуна, две зебре… и одговорили "2", решавате погрешно питање. Наиме, ако га пажљивије прочитате, можда ћете приметити да је оно постављено погрешно. Јунак библиијског мита о потопу, који је на Арци спасао живи свет, није Мојсије већ Ноје, док је Мојсије био први који је извео народ Израиља из египатског ропства.
Фото: Пиксабеј
Управо ово питање, са сасвим баналном грешком у имену библијског јунака, коришћено је у великом броју психолошких студија, а феномен да је већина људи уопште не примећује познат је као Мојсијева илузија. У оригиналној студији из 1981. године, чак 80 одсто испитаника насело је на овај трик.
Штавише, у оквиру овог истраживања, испитаници су прво питани о томе ко је Ноје, а ко Мојсије, да би потом, упркос томе што су претходно тачно одговорили, били заварани питањем с почетка овог текста. Илузија се јавља и када су испитаници упозорени да је могуће да нека питања нису тачно задата (показан им је пример питања с погрешним именом), као и кад нема временског ограничења за размишљање о одговору.
Теоретичарке Елизабет Марш и Шарда Уманат дефинисале су 2014. године појам "занемаривање знања" као феномен
Кроз оваква тестирања истраживачи покушавају да открију колико људи критички посматрају свет, да ли обраћају пажњу на чињенице и колико су способни да запазе лаж која је вешто прикривена у контексту питања. Уз наведено, у истраживањима се користе и друга питања "са грешком" као што су: "Које је националности Томас Едисон, изумитељ телефона?" и "Шта је изговорио Луј Армстронг када је слетео на Месец?"
Могло би се рећи и да оваква истраживања нису етичка будући да испитивачи подваљују испитаницима који то од њих не очекују. Међутим, управо захваљујући њима сазнајемо о методама које се иначе користе као средство манипулације и ширења лажних информација. Ко зна колико пута смо, концентришући се на одговор, усвојили нетачне тврдње из питања о квалитету прехрамбених производа, лековима, као и разним другим штетностима и опасностима.
Теоретичарке Елизабет Марш и Шарда Уманат дефинисале су 2014. године појам "занемаривање знања" као феномен да нисмо увек у стању да призовемо и применимо знање које већ имамо, наводећи да је управо Мојсијева илузија такав пример.
У познатој студији објављеној 2000. године у журналу "Псyцхологицал Сциенце" наведени су механизми који доводе до Мојсијеве илузије – један је семантичка сличност (оба јунака, и Ноје и Мојсије, су библијски ликови), а други је извесна фонолошка сличност (имена почињу слоговима Мој и Ној).
(Наука кроз приче)
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
