Zahvaljujući ovakvim testovima saznajemo o metodama koje se inače koriste kao sredstvo manipulacije i širenja lažnih informacija
Kroz ovakva testiranja istraživači pokušavaju da otkriju koliko ljudi kritički posmatraju svet, da li obraćaju pažnju na činjenice i koliko su sposobni da zapaze laž koja je vešto prikrivena u kontekstu pitanja.
Koliko je navodno, uoči velikog potopa, jedinki od svake vrste životinja Mojsije poveo sa sobom na Arku?
Razmislite dobro jer ovo nije samo pitanje iz brzog testa znanja – gnevni starozavetni bog kažnjava ljudsku vrstu poplavom gigantskih razmera i jedino suvo mesto na planeti je drvena barka koju talasi nose 40 dana, sve dok jedna golubica ne nagovesti kraj katastrofe.
Pročitajte još: Dve optičke iluzije OTKRIVAJU DUBOKO ZAKOPANE TAJNE ličnosti - šta vam se skriva u podsvesti (FOTO)
Ako ste odmah, ili tokom opisa potopa pomislili na dva slona, dva majmuna, dve zebre… i odgovorili "2", rešavate pogrešno pitanje. Naime, ako ga pažljivije pročitate, možda ćete primetiti da je ono postavljeno pogrešno. Junak bibliijskog mita o potopu, koji je na Arci spasao živi svet, nije Mojsije već Noje, dok je Mojsije bio prvi koji je izveo narod Izrailja iz egipatskog ropstva.
Foto: Piksabej
Upravo ovo pitanje, sa sasvim banalnom greškom u imenu biblijskog junaka, korišćeno je u velikom broju psiholoških studija, a fenomen da je većina ljudi uopšte ne primećuje poznat je kao Mojsijeva iluzija. U originalnoj studiji iz 1981. godine, čak 80 odsto ispitanika naselo je na ovaj trik.
Štaviše, u okviru ovog istraživanja, ispitanici su prvo pitani o tome ko je Noje, a ko Mojsije, da bi potom, uprkos tome što su prethodno tačno odgovorili, bili zavarani pitanjem s početka ovog teksta. Iluzija se javlja i kada su ispitanici upozoreni da je moguće da neka pitanja nisu tačno zadata (pokazan im je primer pitanja s pogrešnim imenom), kao i kad nema vremenskog ograničenja za razmišljanje o odgovoru.
Teoretičarke Elizabet Marš i Šarda Umanat definisale su 2014. godine pojam "zanemarivanje znanja" kao fenomen
Kroz ovakva testiranja istraživači pokušavaju da otkriju koliko ljudi kritički posmatraju svet, da li obraćaju pažnju na činjenice i koliko su sposobni da zapaze laž koja je vešto prikrivena u kontekstu pitanja. Uz navedeno, u istraživanjima se koriste i druga pitanja "sa greškom" kao što su: "Koje je nacionalnosti Tomas Edison, izumitelj telefona?" i "Šta je izgovorio Luj Armstrong kada je sleteo na Mesec?"
Moglo bi se reći i da ovakva istraživanja nisu etička budući da ispitivači podvaljuju ispitanicima koji to od njih ne očekuju. Međutim, upravo zahvaljujući njima saznajemo o metodama koje se inače koriste kao sredstvo manipulacije i širenja lažnih informacija. Ko zna koliko puta smo, koncentrišući se na odgovor, usvojili netačne tvrdnje iz pitanja o kvalitetu prehrambenih proizvoda, lekovima, kao i raznim drugim štetnostima i opasnostima.
Teoretičarke Elizabet Marš i Šarda Umanat definisale su 2014. godine pojam "zanemarivanje znanja" kao fenomen da nismo uvek u stanju da prizovemo i primenimo znanje koje već imamo, navodeći da je upravo Mojsijeva iluzija takav primer.
U poznatoj studiji objavljenoj 2000. godine u žurnalu "Psychological Science" navedeni su mehanizmi koji dovode do Mojsijeve iluzije – jedan je semantička sličnost (oba junaka, i Noje i Mojsije, su biblijski likovi), a drugi je izvesna fonološka sličnost (imena počinju slogovima Moj i Noj).
(Nauka kroz priče)
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
