Људи ретко схватају колико наших односа зависи од тога како разумемо и како поступамо са онима који су изван нас самих, говорио је Сигмунд Фројд и упозорио да се са 3 типа личности не треба да се зближавате.
Сигмунд Фројд нам је оставио много научних алатки да разумемо људску психу, али и пречице да препознамо људе који би на нас могли лоше да утичу. У светлу Фројдове психоанализе постоје три типа личности са којима је важно остати на одређеној дистанци, па није згорег детаљније се са сваким од тих типова позабавии и видети које су стратегије ефикасне да се с њима носимо.
1. Нарцис: фокусиран изгледа
Фројдовски нарцис, који је упио вишак самохвале, може изгледати шармантно, али само на први поглед. Он, попут магнета, привлачи пажњу на своју личност, али, нажалост, често се иза овог вела крије само себичност. Фројд је приметио да је "нарцис онај ко је више заокупљен собом него другим људима“.
Пример: Замислите Марију и Александра, млади пар, где Александар испољава црте нарциса. На почетку њихове везе, Александар је деловао као идеалан партнер - шармантан, самоуверен и пажљив. Међутим, како је веза напредовала, постало је очигледно да је Александрова пажња усмерена углавном на њега самог. Марија је постепено схватила да њене емоционалне потребе и мишљења не добијају пажњу коју заслужују. Сваки разговор се сводио на Александрове приче о својим достигнућима, не остављајући простора за интимност и међусобно разумевање.
Стратегија интеракције: За Марију је постало важно да одржи своје самопоштовање и емоционалну равнотежу. Почела је да уграђује питања о сопственим интересима и осећањима у њихове интеракције, као и да изражава своја очекивања и потребе. Александар је, иако не одмах, почео да схвата да је у вези важно обратити пажњу и на партнера и заједно су нашли баланс у интеракцији (постоји шанса за успех).
Разумевање да се иза маске самопоуздања могу сакрити само унутрашњи комплекси помоћи ће у одржавању равнотеже у односима. Важно је поставити своје личне и јасне границе и не бити уроњени у туђи егоцентризам. Прво задржите своје емоционалне потребе.
2. Заједљиви критичар: иза оштрих речи
Људи који вас упозоравају на одређене личности обично вам се показују у огледалу. Фројд је указао на појединце на чијем репертоару су изражени сарказам и критика. Такви појединци врло често постају извор емоционалног стреса.
Пример: Замислимо да Ана и Даца раде у истој компанији. Даца је талентована стручњакиња, али су њени успеси често засењени заједљивим коментарима које добија од Ане. На последњем састанку на којем је Даца предложила нов пројекат, Ана је брзо интервенисала, наглашавајући све могуће недостатке и неуспехе предлога. То је изазвало ескалацију ситуације у тиму и уместо конструктивне повратне информације, Даца се осећала критиковано и непоштовано.
Стратегија интеракције: За Дацу је било важно да схвати да је Анина заједљивост прикривала њене несигурности и проблеме. Уместо да уђе у обрачун, одлучила је да на разговор позове Ану. Постепено, захваљујући отворености Даце, Ана је почела да показује више разумевања, а њихов однос је постао продуктивнији.
Важно је разумети разлику између конструктивне критике и саркастичних примедби. Отворен дијалог у коме се свака страна чује и разуме доприноси конструктивном решењу ситуације. Неопходно је поставити границе и чувати се превише подложности критикама.
3. Пасивни агресивац: прикривање беса осмехом
Пасивна и истовремено агресивна особа више воли да сакрије своју агресију иза спољашње безопасности.
Фројд је приметио: "Често гајимо бес и мржњу у себи, а она проналази излаз у пасивним облицима понашања. Такви појединци увек могу створити несигурност и са њима је тешко комуницирати."
Пример: Једна Маја представљала је одличан пример пасивно-агресивног понашања. Уместо да директно изражава своје потребе и жеље, радије је избегавала директне одговоре и користила се скривеним облицима манипулације. На пример, када је била незадовољна поступком свог партнера, избегавала је директан сукоб и своје незадовољство изражавала ћутањем или наговештавањем.
Стратегија интеракције: Разумевање да површна пасивност може прикрити унутрашње конфликте помаже у проналажењу равнотеже између подршке и постављања граница. Ту помаже искрен разговор и подршка - рећи "чујем те" и "разумем"
У интеракцији са различитим типовима личности које Фројд идентификује, кључ је равнотежа између разумевања понашања особе и очувања нечије индивидуалности. Отвореност за дијалог, постављање граница и способност емпатије помоћи ће да се створи здраво окружење које нам је свима потребно. Поштовање према себи и другима је темељ одрживих и хармоничних односа.
(Сенса)
БОНУС ВИДЕО
