Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.
Српска православна црква слави данас Лазареву суботу или Врбицу, када се деци поклањају звончићи и када верници хрле у светиње. У српској цркви Врбица је весели дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско".
Некада су на Лазареву суботу или другачије- Врбицу, ђаци са свештеником или учитељем одлазили ван места по врбове гранчице - Врбицу, коју су раније већ старији исекли.
С тим гранчицама уз звоњење звона, враћали су се у цркву, где се уз нарочити црквени церемонијал вршило освећење Врбице.
Освећена Врбица дељена је деци, која су њоме китила своје куће.
На Лазареву суботу, обично после подне, деца наберу свеже ливадско цвеће, које се стави у воду да преноћи, а сутрадан, на Цвети, укућани се умивају том водом и цвећем да би били здрави и лепи.
Стари обичај је и да се на овај дан одлази на реку и тамо умива.
Након умивања стави се камичак на ногу и баци се што даље, уз речи: Колико сам овај камен бацио, толико змија далеко од мене била.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
