СПЦ слави данас Светих четрдесет мученика - празник у народу познат као Младенци. Ево који обичаји су везани за овај дан, као и шта значе венци који се у цркви стављају на главе младенаца...
Празник Младенци у хришћанској цркви, па тако и СПЦ, посвећен је успомени на страдање младих војника који су положили живот за веру Исуса Христа 320 године. Овај празник је у црквеном календару обележен црним словом.
Црквени празник је, као и многи други, накалемљен на пагански, јер још су се древни Келти, Римљани и Египћани од 1. до 21. марта молили су се троструким божанствима не би ли добили љубав или моћ.
Наш народ је тај дан узео као празник на који млади супружници (младенци) у своме дому примају госте, а ови им доносе поклоне и на тај начин им помажу на почетку њиховог живота у брачној заједници.
Овакав начин празновања Младенаца је најпре одржаван у граду, а касније га је прихватило и село.
Ту важи правило реципроцитета - "они су били код нас, морамо и ми код њих" - материјални поклони су потпуно заменили све друге и лепше стране обичаја.
У "теорији" на Младенце морају доћи сви који су били на свадбеном весељу.
Чак и они који су били позвани на свадбу, а нису јој присуствовали, обавезни су да дођу на Младенце. Међутим, у пракси је то другачије. Брачном пару који слави Младенце у госте углавном долази најужа породица и пријатељи.
Међутим, постоје и ресторанска славља. А тај догађај већ изискује другачији бонтон - позив, долазак у предвиђено време, кафански јеловник...
Сви ови банални "обичаји" тек су сенка оних правих, утемљених у култури и традицији, који нам дају непрекинуту везу са прецима и постојбином.
Младенци су се у давна времена славили на дан пролећне равнодневнице која може бити 19, 20. или 21. дерикоже (марта). Како то није згодно за црквени календар, датум је фиксиран на 22. март.
Све словенске родноверне заједнице обележавају пролећну равнодневнцу.
То је један од четири најбитнија родноверна празника.
Наш празник Младенци сличан је источнословенском празнику Масленица.
На празник равнодневнице указује и народни обичај паљења ватре увече на Младенце, јер паљењем ватре помажемо Сунцу да ојача и победи таму и помажемо дану да постане дужи од ноћи. И други обичај указује на смрт зиме" - паљење лутке од сламе симболише смрт Моране (зиме) и рођење Весне (богиње пролећа). Пепео од спаљене лутке у неким крајевима се закоповао у земљу – ораницу или под снег (уколико се није отопио). Сматрало се да ће обезбедити боље приносе, односно, већу плодност.
За Младенце су везани и обичаји терања змија, негде чак Младенце називају "змијским данима". Змија је, опет, у вези са култом предака јер "у змији је инкарнирана душа умрлих предака. Змија одговара хтоничном - старијем и прасловенском митолошком супстрату...“ (Сретен Петровић/Систем српске митологије).
МЛАДЕНЧИЋИ
Са мртвима, тј, прецима су везани и младенчићи. Обичај је да жене ујутро на Младенце месе колаче од пресног пшеничног теста. Младенчићи се месе у облику правоугаоника, а још чешће у облику елипсе. Сваки се колач шара цевком, којом се тка. Те се шаре састоје у томе, што се озго, на колачу, цевка утискује те направи неколико кружића. Прављење ових кружића има двојако значење. Прво, тиме желе да означе мртвима, да су дошли Младенци, а друго, да би се патили јагањци и да би им биле праве ноге као цевка.
"...Ове младенчиће неће нико окусити у кући, док се прво од њих по суседству не подели за душу умрлих. Пошто се подели, онда се једу како они што су ту, у кући, мешени, тако и они, који су у размену добивени.“(Саватије М.Грбић/Српски народни обичаји из среза бољевачког)
Младенчићи могу бити и округли, а негде се премазују медом. Црква није могла да искорени стари народни обичај па му је дала други смисао: прави се 40 колача због 40 хришћанских мученика чији се празник поклапа са Младенцима, плус један "за принову коју ће млада донети у кућу".
Симболизују дуг, срећан и сладак живот.
