Чаробни тренутак! Изгледа да у животу свакога човека постоји један тренутак када се срећа колеба; удаљи се или се врати, да га више никада не напусти и да га учини вечно срећним“.
Ове реченице отварају текст на странама београдских дневних новина “Време”, објављен те зиме, пре тачно 80 година.
Прочитајте још: Патријарх Дожић се следио када је видео како краљ Александар вуче конопац "МРТВАЧКОГ ЗВОНА": Било му је јасно шта следи
Мало је рећи да је, по практично свим мерилима та, 1940. година, заправо била очајна, како се рат све више разбуктавао и претио новим ширењем. И још понешто занимљиво из те, иначе преступне, године... Један пас је упао у рупу која је одвела два мала дечака до осликане пећине Ласко, на југозападу Француске и свет ускоро добија сензацију открића сликарија старих 17.000 година.
У свеопштем ратном окружењу и новине покушавају да пронађу још покоју светлу тачку, па отуда и малочас поменути текст о “чаробном тренутку среће” на - до данас већ добро пожутелим - страницама београдских новина. А у њему читамо како “не треба изгубити веру у срећан тренутак”.
Многи знаменити људи могу да захвале само тренутку среће за преокрет у животу!
“Када пратимо каријере знаменитих људи, примећујемо да они врло често имају само да захвале тренутку среће и случају за преокрет у своме животу. Стари народи су говорили да су такве срећне људе при рођењу додиривале виле чаробнице својим чаробним штапићем. Али ако виле нису биле расположене тог дана? Каква утеха постоји за оне којима се судбина још никада није насмешила?! Али, ко зна када ће се уклонити неки невидљиви облак, који скрива њихову срећну звезду?” - питају се у новинама.
Од шестог виолончелисте до генијалног диригента!
Случај нас води у велику салу Опере у главном граду Аргентине, Буенос Ајресу, која је дупке пуна те вечери. Али, директор је страшно нервозан и сав сломљен, јер је диригент оркестра добио срчани напад и у болници је...
Један плашљиви младић, полако, без шума, улази у његову канцеларију:
За директора трагедија, а за Тосканинија је био тренутак среће!
- Господине директоре, дошао сам да Вам понудим своју услугу. Ја сам шести виолончелиста у Вашем оркестру.
Директор је у безнадежној ситуацији. Диригенти са којима сарађује или их познаје, један, други, трећи... недоступни су. А младић пред њим чак и није диригент. Па, опет...
- Идите на позорницу. Желим вам много успеха, млади господине...?
- Артуро Тосканини.
Прочитајте још: Од тога колико имате година зависи која ПЛАНЕТА влада вашим животом: Погледајте у којој сте ЖИВОТНОЈ ФАЗИ
После два сата, сала је одушевљено пљескала ономе ко је доцније постао чувени светски диригент.
Тосканини је музичку каријеру почео као челиста и први пут је стао за диригентски пулт сасвим случајно и том приликом самоуверено и прецизно извео Вердијеву Аиду. Успех који је том приликом постигао пратио га је током целе, седам деценија дуге, диригентске каријере!
Тренутак када је рођена звезда
“Бергштром, сопственик велике модне куће, пожалио се пријатељу:
- Очајан сам, драги мој: манекен који треба да прикаже колекцију нових пролећних шешира болестан је.
- Зашто си толико забринут због тога? Зар не можеш међу продавачицама да нађеш једну, која би могла да га замени?
Фатална Грета Гарбо је радила као продавачица када се разболела манкенка и када је, у једном тренутку среће, газди велике модне куће поглед пао на њу...
Бергштром је једним погледом прелетео целу радњу и зауставио се на једној младој девојци, која се плашљиво смешила. Како је до сада није приметио?!
- Ево је - изјави он задивљено. - Приближите се, дете моје. Како се зовете?
- Грета Луза Густафсон - одговорила је одрешито млада девојка.
Сценариста је приметио Грету Гарбо у каталогу модне куће и одвео је у Холивуд.
Бергштром јој је ауторитативним гестом ставио један шешир на главу и одвео ју је у фотографски атеље.
После кратког времена, сценариста Морис Стилер приметио је у каталогу модне куће фотографију младе девојке и после неколико недеља понудио је прву улогу Грети Гарбо...”
Грета се на филму први пут појавила 1922. године, у комедији “Луталица Питер”, као статиста. Славна америчка глумица шведског порекла и једна од највећих филмских звезда тридесетих година прошлог века заправо је прво радила као продавачица шешира, да би је њен послодавац, уочивши њену привлачност, у тренутку очаја унапредио у манекенку. Све остало је легенда.
Кад се судбина поигра...
Сиромашни чиновник осигуравајућег друштва успео је, после неколико недеља напора, да закаже састанак са једним америчким индустријским магнатом. Новине описују шта се затим дешавало:
Да Вотерман у тренутку среће није пролио мастило, не би изградио империју!
- Имам само један минут времена да разговарам са Вама - рекао му је индустријалац.
Луис Едисон Вотерман је био сав црвен у лицу од узбуђења; а када се у тој брзини стигло и до, за њега толико важног, чина потписивања уговора, извадио је из џепа полису осигурања, стило и бочицу мастила... Али, у брзини разлио је мастило на уговор, који више није имао вредност. Индустријалца је то разгневило и он је направио уговор са неким другим осигуравајућим друштвом.
Прочитајте још: Ко је Валентина Терешкова, жива легенда Русије? Прва жена која је летела у свемир, а лик њене ћерке красио је омот свима познате ЧОКОЛАДЕ
Сиромашном Вотерману је ово, ипак, донело срећу. И то какву! Он је после овог немилог случаја дошао на идеју да конструише налив-перо са резервоаром за мастило. После кратког времена, патентирао је своје прво налив-перо.”
Вотерман налив-пера постају институција за себе. Покренуто је много серија, а најпопуларније су „Едсон”, „Хемисфера”, „Чарлстон”, „Филс”, „Експерт”, „Хармонија”, „Ици ет Ла”…
