Čarobni trenutak! Izgleda da u životu svakoga čoveka postoji jedan trenutak kada se sreća koleba; udalji se ili se vrati, da ga više nikada ne napusti i da ga učini večno srećnim“.
Ove rečenice otvaraju tekst na stranama beogradskih dnevnih novina “Vreme”, objavljen te zime, pre tačno 80 godina.
Pročitajte još: Patrijarh Dožić se sledio kada je video kako kralj Aleksandar vuče konopac "MRTVAČKOG ZVONA": Bilo mu je jasno šta sledi
Malo je reći da je, po praktično svim merilima ta, 1940. godina, zapravo bila očajna, kako se rat sve više razbuktavao i pretio novim širenjem. I još ponešto zanimljivo iz te, inače prestupne, godine... Jedan pas je upao u rupu koja je odvela dva mala dečaka do oslikane pećine Lasko, na jugozapadu Francuske i svet uskoro dobija senzaciju otkrića slikarija starih 17.000 godina.
U sveopštem ratnom okruženju i novine pokušavaju da pronađu još pokoju svetlu tačku, pa otuda i maločas pomenuti tekst o “čarobnom trenutku sreće” na - do danas već dobro požutelim - stranicama beogradskih novina. A u njemu čitamo kako “ne treba izgubiti veru u srećan trenutak”.
Mnogi znameniti ljudi mogu da zahvale samo trenutku sreće za preokret u životu!
“Kada pratimo karijere znamenitih ljudi, primećujemo da oni vrlo često imaju samo da zahvale trenutku sreće i slučaju za preokret u svome životu. Stari narodi su govorili da su takve srećne ljude pri rođenju dodirivale vile čarobnice svojim čarobnim štapićem. Ali ako vile nisu bile raspoložene tog dana? Kakva uteha postoji za one kojima se sudbina još nikada nije nasmešila?! Ali, ko zna kada će se ukloniti neki nevidljivi oblak, koji skriva njihovu srećnu zvezdu?” - pitaju se u novinama.
Od šestog violončeliste do genijalnog dirigenta!
Slučaj nas vodi u veliku salu Opere u glavnom gradu Argentine, Buenos Ajresu, koja je dupke puna te večeri. Ali, direktor je strašno nervozan i sav slomljen, jer je dirigent orkestra dobio srčani napad i u bolnici je...
Jedan plašljivi mladić, polako, bez šuma, ulazi u njegovu kancelariju:
Za direktora tragedija, a za Toskaninija je bio trenutak sreće!
- Gospodine direktore, došao sam da Vam ponudim svoju uslugu. Ja sam šesti violončelista u Vašem orkestru.
Direktor je u beznadežnoj situaciji. Dirigenti sa kojima sarađuje ili ih poznaje, jedan, drugi, treći... nedostupni su. A mladić pred njim čak i nije dirigent. Pa, opet...
- Idite na pozornicu. Želim vam mnogo uspeha, mladi gospodine...?
- Arturo Toskanini.
Pročitajte još: Od toga koliko imate godina zavisi koja PLANETA vlada vašim životom: Pogledajte u kojoj ste ŽIVOTNOJ FAZI
Posle dva sata, sala je oduševljeno pljeskala onome ko je docnije postao čuveni svetski dirigent.
Toskanini je muzičku karijeru počeo kao čelista i prvi put je stao za dirigentski pult sasvim slučajno i tom prilikom samouvereno i precizno izveo Verdijevu Aidu. Uspeh koji je tom prilikom postigao pratio ga je tokom cele, sedam decenija duge, dirigentske karijere!
Trenutak kada je rođena zvezda
“Bergštrom, sopstvenik velike modne kuće, požalio se prijatelju:
- Očajan sam, dragi moj: maneken koji treba da prikaže kolekciju novih prolećnih šešira bolestan je.
- Zašto si toliko zabrinut zbog toga? Zar ne možeš među prodavačicama da nađeš jednu, koja bi mogla da ga zameni?
Fatalna Greta Garbo je radila kao prodavačica kada se razbolela mankenka i kada je, u jednom trenutku sreće, gazdi velike modne kuće pogled pao na nju...
Bergštrom je jednim pogledom preleteo celu radnju i zaustavio se na jednoj mladoj devojci, koja se plašljivo smešila. Kako je do sada nije primetio?!
- Evo je - izjavi on zadivljeno. - Približite se, dete moje. Kako se zovete?
- Greta Luza Gustafson - odgovorila je odrešito mlada devojka.
Scenarista je primetio Gretu Garbo u katalogu modne kuće i odveo je u Holivud.
Bergštrom joj je autoritativnim gestom stavio jedan šešir na glavu i odveo ju je u fotografski atelje.
Posle kratkog vremena, scenarista Moris Stiler primetio je u katalogu modne kuće fotografiju mlade devojke i posle nekoliko nedelja ponudio je prvu ulogu Greti Garbo...”
Greta se na filmu prvi put pojavila 1922. godine, u komediji “Lutalica Piter”, kao statista. Slavna američka glumica švedskog porekla i jedna od najvećih filmskih zvezda tridesetih godina prošlog veka zapravo je prvo radila kao prodavačica šešira, da bi je njen poslodavac, uočivši njenu privlačnost, u trenutku očaja unapredio u manekenku. Sve ostalo je legenda.
Kad se sudbina poigra...
Siromašni činovnik osiguravajućeg društva uspeo je, posle nekoliko nedelja napora, da zakaže sastanak sa jednim američkim industrijskim magnatom. Novine opisuju šta se zatim dešavalo:
Da Voterman u trenutku sreće nije prolio mastilo, ne bi izgradio imperiju!
- Imam samo jedan minut vremena da razgovaram sa Vama - rekao mu je industrijalac.
Luis Edison Voterman je bio sav crven u licu od uzbuđenja; a kada se u toj brzini stiglo i do, za njega toliko važnog, čina potpisivanja ugovora, izvadio je iz džepa polisu osiguranja, stilo i bočicu mastila... Ali, u brzini razlio je mastilo na ugovor, koji više nije imao vrednost. Industrijalca je to razgnevilo i on je napravio ugovor sa nekim drugim osiguravajućim društvom.
Pročitajte još: Ko je Valentina Tereškova, živa legenda Rusije? Prva žena koja je letela u svemir, a lik njene ćerke krasio je omot svima poznate ČOKOLADE
Siromašnom Votermanu je ovo, ipak, donelo sreću. I to kakvu! On je posle ovog nemilog slučaja došao na ideju da konstruiše naliv-pero sa rezervoarom za mastilo. Posle kratkog vremena, patentirao je svoje prvo naliv-pero.”
Voterman naliv-pera postaju institucija za sebe. Pokrenuto je mnogo serija, a najpopularnije su „Edson”, „Hemisfera”, „Čarlston”, „Fils”, „Ekspert”, „Harmonija”, „Ici et La”…
