По чувеној породици Бајлони носи назив најпознатија престоничка пијаца.
Бајлони је значајно допринео напретку Београда. Бајлонијева пијаца у Београду једино је место које подсећа на име ове београдске породице Бајлони. Колико год да је ова породица била нашироко позната, најстарија ћерка Гордана живела је изоловано у једном замку у Лисабону.
Иако је остварила запажену пословну каријеру - била је и колекционар вредних уметничких предмета, мало се зна о њеном животу. Била је образована, лепа, богата и другачија, а никада није желела да говори о прошлом животу своје породице.
Прочитајте још: Разлог ће вас изненадити: Ево због чега Никола Тесла никада није јео ове намирнице
Њен отац Игањат Бајлони био је на челу ове трговачке породице, а сва имања одузета су им након почетка рата 1941. године. Тада је ова породица отишла из земље и никада се није вратила.
Једна од ретких фотографија Гордане Бајлони, из колекције Милоша Јуришића, забележена је у башти Бајлонијеве виле у Кнеза Милоша на којој је позирала са својим псом.
BEOGRAD ZIMA 1934. NA SLICI GORDANA BAJLONI u dvorištu svoje kuće u Kneza Miloša 66
— Misko Misko (@todDM53izjASpRe) August 12, 2018
Nekada jedna od najlepših zgrada u Beogradu, je danas ,,kuća duhova,,
Fotografija iz kolekcije g. Miloša Jurisića. pic.twitter.com/KScmJ2Gq6p
Игњат Бајлони је рођен је у месту Литомишлу у Чешкој, у то време Хабзбуршкој монархији, где је изучио кожарски занат и радио заједно са братом. У потрази за бољим животом одлучио је да се одсели у Америку, али га сестра и зет Антоњин Њемец (чеш. Antonín Němec) који су већ били у Србији, наговарају да се са породицом досели код њих.
Након доласка у Србију 1855. године настањује се негде на Топчидерском брду и да ради свој кожарски занат уз нешто повртарства.
Године 1869. Бајлони купује запуштену државну воденицу на Млави у Малом Црнићу, коју касније добија на управу његов син Антон, а који је после заната код ујака био на пракси по млиновима у иностранству. Бајлони је купио и 30 ха земље на којој се бавио пољопривредом (узгајао је говеда и свиње и потом их продавао у Будимпешти).
Откупио је малу ручну пивару, на чијем је месту касније саграђена велика пивара опремљена најмодернијом опремом познатих светских фабрика, која је међу првима користила електричну енергију Београдске електричне централе, а већ 1900. на светској изложби у Паризу освојила је значајне награде за своје производе. Године 1870. почиње изградња парног млина који је завршен и пуштен у рад две године касније под именом Игњат Бајлони и синови (премда су власници били само синови, јер је Игњат Бајлони у међувремену умро).
Породична гробница Бајлони се налази на Новом гробљу у Београду.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ