Међу дуговечније теорије завере, а неке од досежу више од сто година у прошлост, спадају оне везане за сер Винстона Черчила и његову улогу у историји Србије и Југославије.
Теорија по којој је Черчил плод љубавне афере краља Милана Обреновића и Черчилове мајке Џени (рођ. Џером) спада међу најстарије и најпопуларније. Она проистиче из чињенице како је краљ Милан заиста познавао Џени и да је (судећи по дневницима њене сестре), неко време био у вези с њом.
Она га описује као „једног од најнецивилизованијих људи које је икад упознала“, али признаје, обе их је фасцинирао. Дакле, као љубавник лејди Черчил наводи се и српски екс-краљ Милан Обреновић, који је после абдикације живео луксузним животом по европским престоницама, познат као „гроф од Такова“.
Три у један
У својој књизи „Сећања“ из 1908. Џени Черчил веома импулсивно описује Милана Обреновића као нецивилизовану простачину али, напомиње, који мањак манира надокнађује природном надареношћу и блиставом интелигенцијом. Ипак, сматра, није заслужио да влада иједном земљом, „па чак ни полуварварском Србијом“.
Прочитајте још: Српски сликар никад није преболео супругу ЛОТОС: Венчали се тајно, бежали у Париз, раставила из СМРТ
Иако Милана назива неваспитаном особом, она признаје да је с њим излазила више пута. Највећи утисак на њу оставила је интимна вечера са грофом од Такова у посебној одаји најскупљег и најпомоднијег лондонског клуба „Амфитрион“ чији су зидови за ту прилику били „потпуно прекривени орхидејама“.
Фото: Треће око
Она и Милан су се кретали у европском високом друштву, били склони авантурама, тако да ова теза на први поглед делује вероватно. Идеја да је Џени искорачила из веридбе са лордом Рандолфом како би обновила стару везу, ако је чврсте везе са Миланом уопште било, је романтична прича искључиво за новинске трачеве. Ипак, Енглезима ласка што Срби својатају Черчила.
Један од највећих америчких новинара Сајрус Салцбергер, врхунски познавалац светских геополитичких токова, који се са Титом срео седам пута и разговарао са свим значајнијим државницима света, написао је у „Њујорк тајмсу“ 5. децембра 1943. године: „О Титовој личности има много теорија. Према једној, многи је сматрају тачном, досад су постојала три Тита. Чим један погине, други преузме његову титулу, одржавајући на тај начин неку врсту бесмртности, као код легендарне птице феникс“.
Црна рука и СОЕ
Зато је Черчил послао законитог сина Рандолфа (добио име по деди), код Тита - да се браћа упознају“, приповедао је Тадеј; сем тога, часна старина је тврдила да је Тито био масон „са задатком да осакати Србе“. Историчари одбацују ову легенду као неосновану, јер није поткрепљена ни једним јединим доказом. Теорија, међутим, остаје популарна, јер ако укуцате „Отац Тадеј и Тито“ у интернет претраживач, добићете више од 20.000 резултата.
Нешто старију причу, како је Винстон добио батине у Београду, помиње архитекта Александар Дероко у књизи „Мангуплуци око Калемегдана“, издатој 1987. Иако је пре ње створено десетак верзија, Дероко бира најатрактивнију. Догађај се наводно десио 1910. када се Черчил чувеним возом Оријент експресом враћао из Истанбула у Лондон и зауставио у Београду на неколико сати.
Фото: треће око
Пар године пре тога, Черчил је у енглеским новинама написао нешто што је пренела српска штампа (Винстон је своју каријеру почео као ратни дописник), а што је јако разљутило поручника Воју Танкосића, истакнутог члана „Црне руке“ и четничког војводу. Он се тада заклео да ће „том Винстону показати његовог бога”, ако се икада сретну.
Кад је чуо да Черчил ручава у „Грчкој краљици“, на почетку Кнез Михаилове, Танкосић је као без душе дотрчао до кафане, испсовао и ишамарао надобудног Енглеза, тако да је Винстона, са видљивим подливима испод очију, морала жандармерија да отпрати до воза. Инцидент је након званичних извињења изглађен, а касније, због спектакуларне Черчилове каријере, о томе се није смело ни писнути, бележи Дероко.
Ако укуцате „Отац Тадеј и Тито“ у интернет претраживач, добићете више од 20.000 резултата
Поборници ове теорије верују да је Черчил од инцидента у београдском ресторану замрзео Србе и да је овај немили догађај пресудно утицао на његову политику према Србији и, касније, Југославији. Теза како је Черчил мрзео Србе звучи апсурдно, јер је потпуно неутемељена. Додуше, знамо да је 1910. био у Истанбулу, али не зна се како се вратио у Лондон, да ли је уопште пролазио кроз Београд. Да је нападнут, дигао би дреку до неба и сигурно, по повратку у Лондон, тражио казнене мере према Србији.
Према следећој, и још увек актуелној теорији завере, војни пуч којим је раскинут пакт са Хитлером, а на престо доведен малолетни Петар Други, организовала је британска тајна служба на Черчилов подстицај. Тиме је Југославија гурнута у непотребан рат са Немачком током кога је претрпела страшне људске губитке, а највеће жртве били су Срби. Ова теорија је делимично тачна, али само у делу који се односи на улогу СОЕ (Службе за специјалне операције), коју су понекад крстили и као „Черчилову тајну армију“. Британски агенти били су у вези са пучистима делимично финансирајући удар, мада је новац отишао другим људима, не активним учесницима преврата.
Ту није крај теоријама о Черчиловој мржњи према Србима, а цео текст можете прочитати у штампаном издању Трећег ока.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ