Među dugovečnije teorije zavere, a neke od dosežu više od sto godina u prošlost, spadaju one vezane za ser Vinstona Čerčila i njegovu ulogu u istoriji Srbije i Jugoslavije.
Teorija po kojoj je Čerčil plod ljubavne afere kralja Milana Obrenovića i Čerčilove majke Dženi (rođ. Džerom) spada među najstarije i najpopularnije. Ona proističe iz činjenice kako je kralj Milan zaista poznavao Dženi i da je (sudeći po dnevnicima njene sestre), neko vreme bio u vezi s njom.
Ona ga opisuje kao „jednog od najnecivilizovanijih ljudi koje je ikad upoznala“, ali priznaje, obe ih je fascinirao. Dakle, kao ljubavnik lejdi Čerčil navodi se i srpski eks-kralj Milan Obrenović, koji je posle abdikacije živeo luksuznim životom po evropskim prestonicama, poznat kao „grof od Takova“.
Tri u jedan
U svojoj knjizi „Sećanja“ iz 1908. Dženi Čerčil veoma impulsivno opisuje Milana Obrenovića kao necivilizovanu prostačinu ali, napominje, koji manjak manira nadoknađuje prirodnom nadarenošću i blistavom inteligencijom. Ipak, smatra, nije zaslužio da vlada ijednom zemljom, „pa čak ni poluvarvarskom Srbijom“.
Pročitajte još: Srpski slikar nikad nije preboleo suprugu LOTOS: Venčali se tajno, bežali u Pariz, rastavila iz SMRT
Iako Milana naziva nevaspitanom osobom, ona priznaje da je s njim izlazila više puta. Najveći utisak na nju ostavila je intimna večera sa grofom od Takova u posebnoj odaji najskupljeg i najpomodnijeg londonskog kluba „Amfitrion“ čiji su zidovi za tu priliku bili „potpuno prekriveni orhidejama“.
Foto: Treće oko
Ona i Milan su se kretali u evropskom visokom društvu, bili skloni avanturama, tako da ova teza na prvi pogled deluje verovatno. Ideja da je Dženi iskoračila iz veridbe sa lordom Randolfom kako bi obnovila staru vezu, ako je čvrste veze sa Milanom uopšte bilo, je romantična priča isključivo za novinske tračeve. Ipak, Englezima laska što Srbi svojataju Čerčila.
Jedan od najvećih američkih novinara Sajrus Salcberger, vrhunski poznavalac svetskih geopolitičkih tokova, koji se sa Titom sreo sedam puta i razgovarao sa svim značajnijim državnicima sveta, napisao je u „NJujork tajmsu“ 5. decembra 1943. godine: „O Titovoj ličnosti ima mnogo teorija. Prema jednoj, mnogi je smatraju tačnom, dosad su postojala tri Tita. Čim jedan pogine, drugi preuzme njegovu titulu, održavajući na taj način neku vrstu besmrtnosti, kao kod legendarne ptice feniks“.
Crna ruka i SOE
Zato je Čerčil poslao zakonitog sina Randolfa (dobio ime po dedi), kod Tita - da se braća upoznaju“, pripovedao je Tadej; sem toga, časna starina je tvrdila da je Tito bio mason „sa zadatkom da osakati Srbe“. Istoričari odbacuju ovu legendu kao neosnovanu, jer nije potkrepljena ni jednim jedinim dokazom. Teorija, međutim, ostaje popularna, jer ako ukucate „Otac Tadej i Tito“ u internet pretraživač, dobićete više od 20.000 rezultata.
Nešto stariju priču, kako je Vinston dobio batine u Beogradu, pominje arhitekta Aleksandar Deroko u knjizi „Mangupluci oko Kalemegdana“, izdatoj 1987. Iako je pre nje stvoreno desetak verzija, Deroko bira najatraktivniju. Događaj se navodno desio 1910. kada se Čerčil čuvenim vozom Orijent ekspresom vraćao iz Istanbula u London i zaustavio u Beogradu na nekoliko sati.
Foto: treće oko
Par godine pre toga, Čerčil je u engleskim novinama napisao nešto što je prenela srpska štampa (Vinston je svoju karijeru počeo kao ratni dopisnik), a što je jako razljutilo poručnika Voju Tankosića, istaknutog člana „Crne ruke“ i četničkog vojvodu. On se tada zakleo da će „tom Vinstonu pokazati njegovog boga”, ako se ikada sretnu.
Kad je čuo da Čerčil ručava u „Grčkoj kraljici“, na početku Knez Mihailove, Tankosić je kao bez duše dotrčao do kafane, ispsovao i išamarao nadobudnog Engleza, tako da je Vinstona, sa vidljivim podlivima ispod očiju, morala žandarmerija da otprati do voza. Incident je nakon zvaničnih izvinjenja izglađen, a kasnije, zbog spektakularne Čerčilove karijere, o tome se nije smelo ni pisnuti, beleži Deroko.
Ako ukucate „Otac Tadej i Tito“ u internet pretraživač, dobićete više od 20.000 rezultata
Pobornici ove teorije veruju da je Čerčil od incidenta u beogradskom restoranu zamrzeo Srbe i da je ovaj nemili događaj presudno uticao na njegovu politiku prema Srbiji i, kasnije, Jugoslaviji. Teza kako je Čerčil mrzeo Srbe zvuči apsurdno, jer je potpuno neutemeljena. Doduše, znamo da je 1910. bio u Istanbulu, ali ne zna se kako se vratio u London, da li je uopšte prolazio kroz Beograd. Da je napadnut, digao bi dreku do neba i sigurno, po povratku u London, tražio kaznene mere prema Srbiji.
Prema sledećoj, i još uvek aktuelnoj teoriji zavere, vojni puč kojim je raskinut pakt sa Hitlerom, a na presto doveden maloletni Petar Drugi, organizovala je britanska tajna služba na Čerčilov podsticaj. Time je Jugoslavija gurnuta u nepotreban rat sa Nemačkom tokom koga je pretrpela strašne ljudske gubitke, a najveće žrtve bili su Srbi. Ova teorija je delimično tačna, ali samo u delu koji se odnosi na ulogu SOE (Službe za specijalne operacije), koju su ponekad krstili i kao „Čerčilovu tajnu armiju“. Britanski agenti bili su u vezi sa pučistima delimično finansirajući udar, mada je novac otišao drugim ljudima, ne aktivnim učesnicima prevrata.
Tu nije kraj teorijama o Čerčilovoj mržnji prema Srbima, a ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju Trećeg oka.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
