Дрво је интелигентно биће, које има свој начин вербалног изражавања, свака врста другачији, којим могу једни другима да преносе звучне поруке, каже Боб Жилбер, писац и пасионирани борац за природну околину, који је десет година посветио проучавању ове теме.
Као инспирација за наслов књиге, „Дух дрвећа“, Жилберу није случајно послужило једно дрво из Кине, које се све чешће сади на западу, познато још и као „стабло голубица“, чији беличасти цветови карактеристичног облика подсећају на популарну и раширену представу о томе како изгледају духови. На тај начин хтео да укаже како дрвеће припада једнако материјалном као и духовном свету, и да га треба прихватити као „саговорника“, ослушкујући шта има да нам саопшти.
Прочитајте још: Знате ли ко су русаље? Налазе се у Србији, предвиделе су Велики рат и убиство краља Александра, људи им и данас верују
Интересовање Боба Жилбера развило се када се преселио у источни део Лондона, који се назива „Топола“ (Поплар), али је запазио да те врсте дрвета, која је некада тамо била широко заступљена, више нема. Међутим, чак и у урбаној џунгли, уверио се, постоји скривени живот природе и лепота поред које становници савремених градова најчешће пролазе не примећујући је – птице, инсекте, животиње које настањују градске средине, а пре свега биљке и дрвеће које га је фасцинирало као човеков сапутник којег сусреће на сваком кораку.
- Дивна ствар са дрвећем је, наравно, што га можете видети било где, али да бисте га „чули“, није вам потребна никаква посебна опрема, осим сопственог чула слуха, и нешто времена које ћете издвојити да му посветите - каже Жилбер.
Прочитајте још: Истраживања јасно показала: Међу данашњим РОДИТЕЉИМА влада невероватан ФЕНОМЕН
- Томас Харди, велики енглески новелиста и песник, у роману „Испод озеленелог дрвета“ описао да јеле „јецају и стењу“, зеленика (божиковина) „звиждуће“, јасен „сикће“, а буква „шушка као папир када се гужва“ - наводи Боб Жилбер.
Топола шушка као поток, буква струже, а брест је најмузикалнији.
Можемо да научимо према шуму ветра у њиховом лишћу, пуцкетању гранчица и гласовима које производе, без коришћења чула вида, да знамо да ли је пред нама буква, храст, бреза, јасика или неко друго дрво.
Топола, чије лишће трепери на најмањем поветарцу, оглашава се као „ток малог планинског потока“ или шум „ходања босим стопалима по лишћу“, храстови су налик шуштању „сувог папира“, брезе су „пискаве“ а борови скоро увек „шапућу“.
Тиса је древно, злокобно дрво.
Листови букве, мада су меки када се појаве, током године постају суви и крути и онда се могу упоредити са „стругањем комада метала о метал“. Звук који ствара јасен налик је оном који производи стари човек када провлачи прсте кроз своју косу.
Прочтиајте још: Откривено како су настале пирамиде? На исти начин догодило се нешто и на Тибету, а о томе постоји строго чуван СНИМАК
Брест је, што се звучности тиче, једна од најинтересантијих и „најмузикалнијих“ врста, јер када стане испред њих, увежбано ухо може да чује сетну мелодију, коју је Томас Харди упоређивао са – грегоријанаским напевима! Насупрот томе, тиса се повезује са недостатком звука, јер се чини да апсорбује буку око себе. „Станите испред тисе и осетите мук тог древног, историјског и понекад злокобног дрвета“, упућује читаоце Боб Жилбер.
