Drvo je inteligentno biće, koje ima svoj način verbalnog izražavanja, svaka vrsta drugačiji, kojim mogu jedni drugima da prenose zvučne poruke, kaže Bob Žilber, pisac i pasionirani borac za prirodnu okolinu, koji je deset godina posvetio proučavanju ove teme.
Kao inspiracija za naslov knjige, „Duh drveća“, Žilberu nije slučajno poslužilo jedno drvo iz Kine, koje se sve češće sadi na zapadu, poznato još i kao „stablo golubica“, čiji beličasti cvetovi karakterističnog oblika podsećaju na popularnu i raširenu predstavu o tome kako izgledaju duhovi. Na taj način hteo da ukaže kako drveće pripada jednako materijalnom kao i duhovnom svetu, i da ga treba prihvatiti kao „sagovornika“, osluškujući šta ima da nam saopšti.
Pročitajte još: Znate li ko su rusalje? Nalaze se u Srbiji, predvidele su Veliki rat i ubistvo kralja Aleksandra, ljudi im i danas veruju
Interesovanje Boba Žilbera razvilo se kada se preselio u istočni deo Londona, koji se naziva „Topola“ (Poplar), ali je zapazio da te vrste drveta, koja je nekada tamo bila široko zastupljena, više nema. Međutim, čak i u urbanoj džungli, uverio se, postoji skriveni život prirode i lepota pored koje stanovnici savremenih gradova najčešće prolaze ne primećujući je – ptice, insekte, životinje koje nastanjuju gradske sredine, a pre svega biljke i drveće koje ga je fasciniralo kao čovekov saputnik kojeg susreće na svakom koraku.
- Divna stvar sa drvećem je, naravno, što ga možete videti bilo gde, ali da biste ga „čuli“, nije vam potrebna nikakva posebna oprema, osim sopstvenog čula sluha, i nešto vremena koje ćete izdvojiti da mu posvetite - kaže Žilber.
Pročitajte još: Istraživanja jasno pokazala: Među današnjim RODITELJIMA vlada neverovatan FENOMEN
- Tomas Hardi, veliki engleski novelista i pesnik, u romanu „Ispod ozelenelog drveta“ opisao da jele „jecaju i stenju“, zelenika (božikovina) „zvižduće“, jasen „sikće“, a bukva „šuška kao papir kada se gužva“ - navodi Bob Žilber.
Topola šuška kao potok, bukva struže, a brest je najmuzikalniji.
Možemo da naučimo prema šumu vetra u njihovom lišću, pucketanju grančica i glasovima koje proizvode, bez korišćenja čula vida, da znamo da li je pred nama bukva, hrast, breza, jasika ili neko drugo drvo.
Topola, čije lišće treperi na najmanjem povetarcu, oglašava se kao „tok malog planinskog potoka“ ili šum „hodanja bosim stopalima po lišću“, hrastovi su nalik šuštanju „suvog papira“, breze su „piskave“ a borovi skoro uvek „šapuću“.
Tisa je drevno, zlokobno drvo.
Listovi bukve, mada su meki kada se pojave, tokom godine postaju suvi i kruti i onda se mogu uporediti sa „struganjem komada metala o metal“. Zvuk koji stvara jasen nalik je onom koji proizvodi stari čovek kada provlači prste kroz svoju kosu.
Pročtiajte još: Otkriveno kako su nastale piramide? Na isti način dogodilo se nešto i na Tibetu, a o tome postoji strogo čuvan SNIMAK
Brest je, što se zvučnosti tiče, jedna od najinteresantijih i „najmuzikalnijih“ vrsta, jer kada stane ispred njih, uvežbano uho može da čuje setnu melodiju, koju je Tomas Hardi upoređivao sa – gregorijanaskim napevima! Nasuprot tome, tisa se povezuje sa nedostatkom zvuka, jer se čini da apsorbuje buku oko sebe. „Stanite ispred tise i osetite muk tog drevnog, istorijskog i ponekad zlokobnog drveta“, upućuje čitaoce Bob Žilber.
