На првој линији смрти, налазе се доктори који су само људи. Највећи изазов је саопштавање лоших вести.
Један од најтежих изазова са којима се суочавамо у животу је смрт вољене особе. Али оно што обично не видимо је како тешко то пада људима који треба да саопште вест породици премилог, попут доктора.
Они су први који су видели породице које пате, а ипак морају остати мирни и професионални. Недавно је Луис М. Профета, лекар хитне помоћи у болници Свети Винсент у Индианаполису, поделио тужну и дирљиву причу о томе да је родитељима пренео вест да њихово дете није успело.
Прочитајте још: Након 32 године у затвору, нашао се пред матичарем са СЕСТРОМ СВОЈЕ ЖРТВЕ - Смували су се на најневероватнији начин! (ВИДЕО)
Отворено писмо доктора
То ме некако одржава човеком. Спремам се да им променим живот, твом оцу, мајци, то је то. За отприлике пет минута, никад више неће бити исти, никад више неће бити срећни. Тренутно, да будем искрен, ти си само безимено тело, као гомила мокрих новина, по којој лупамо, убадамо цевчицама и иглама, у очајничком покушају да те спасемо.
"Ти кретену један, како си могао то да им урадиш, људима које би требало да волиш."
Ту нема покрета, мотивације, тежње, ничега да ми каже да си некад имао планове за живот. Дугујем им да научим макар нешто о твом животу пре него што уђем код њих.
Јер тренутно... само сам бесан на тебе, шта си урадио себи и шта ћеш урадити њима.
Не знам ништа о теби. Дугујем твојој мајци да завирим у твој некада жив свет.
Фото: Пиксабеј
Можда си куцкао поруке уместо да гледаш на пут или си возио пијан, уместо да узмеш такси. Можда си по први пут пошмркао хероин или ксанакс или линију кокса, пробао мет или узео викодин на журци. Можда си само возио бицикл без кациге или си искулирао упозорење родитеља да се не дружиш са тим "пријатељем" или да будеш пажљивији кад прелазиш раскрсницу. Можда си једноставно одустао.
Можда је једноставно било твоје време, али шанса је да... није.
Осећа да му је дужност да сазна нешто више
Зато, узимам твоју возачку дозволу и претражујем твоје име на Фејсбуку. Постоји шанса да ћемо имати заједничког пријатеље, пошто имам много пријатеља на Фејсбуку.
Видим да носиш исту огрлицу и минђуше као оне које се тренутно налазе у посуди са твојим личним стварима или јакну која је била распарана хируршким маказама, испрљана крвљу. Изгледа да си је носио на U2 концерт. Чуо сам да је био одличан.
Видим твој осмех, онакав какав треба да буде, твоје очи пуне живота, твој одлазак на плажу, дување свећица, Нова година код баке; ох, имаш малтезера. Видим. Видим те како стојиш са родитељима испред табле на улазним вратима колеџа. Одлично, тачно ћу знати ко су када ушетам у просторију. То је лакше за мене, једно питање мање које ћу требати да поставим.
Фото: Пиксабеј
На неки начин имаш среће што не мораш да видиш ово. Отац који урла твоје име, изнова и изнова, мајка која чупа косу, склупчана на поду, као да покушава да се заштити од невидљивих удараца.
Проверавам твој Фејсбук пре него што им саопштим да си мртав, како бих се подсетио да говорим о особи, некоме кога су волели - то утишава глас у мојој глави који вришти: "Ти кретену један, како си могао то да им урадиш, људима које би требало да волиш."
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
