Током времена, светска филмска индустрија је успевала да оспособи различите моделе и типове ватреног оружја да на екрану верно прикаже акционе сцене, уз поједине изнуђене "смицалице" када је недостајала адекватна опрема
Насупрот потребама домаће филмске индустрије да се снима више остварења са тематиком из Првог светског рата, скоро је немогуће опремити глумце и статисте адекватним наоружањем из тог доба. Док не буде касно, морало би да се нешто предузме по том питању.
У антологијском црно-белом филму "Наредник Јорк" из 1941. године, легендарни Гери Купер је овековечио славни догађај из јесени последње године Првог светског рата. Међутим, у стварном животу Алвин Јорк је користио потпуно другачије оружје од оног које је приказано у филму. Он је био наоружан војничком пушком Модел 1917 и пиштољем Колт 1911, док у филмским сценама Купер користи репетирку Модел 1903 и немачки пиштољ Лугер. Како је и зашто дошло до тога?
Услед помањкања оригалних дугих пушака Манлихер, за сцене са аустрогарским војницима користе се разне Маузерке
У вези са пушакама можемо само да претпоставимо да је у питању био тренутак националног поноса, јер је Модел 1903 у том тренутку била формацијско наоружање америчке војске, па је требало ојачати њену популарност на националном нивоу.
Око коришћеног пиштоља је све много јасније - тадашњи фимски оружари нису успевали да обезбеде "ћорке" који би обезбедили да робустни "Колт" .45 АЦП поуздано ради приликом снимања сцена, па се прибегло коришћењу Парабелума којег је било много лакше прилагодити.
Прочитајте још: ПЕТ дестинација које су плануле после БОНДОВИХ филмова
Пажљивим проматрањем многобројних значајних кинематографских остварења, опажају се одређене недоследности јер се због недостатка аутентичних модела користило оружје које временски не одговара епохи.
Код филмова о Другом светском рату који су произведени у некадашњем СССР и садашњој Русији, приметно је како се уместо немачког митраљеза МГ34 по правилу користи прерађени ПКМ којем је надограђена карактеристична облога цеви са популарног "шарца", али је остало увођење реденика са десне стране.
Разлог за овај трик је недостатак маневарске муниције калибра 7,9x57 мм, а расположива је била "домаћа" војна у службеном калибру 7,62x54 ммР.
Често је била појава коришћења шпанских пиштоља Стар Б у калибру 9x19 мм уместо Колт 1911, што се могло приметити у више филмова иако су визуелно врло слични. Већ седамдесетих година прошлог века су снимљена права ремек-дела са обиљем аутентичних средстава која су била очувана у изворном облику, па је тада било могуће снимити филмове као попут антологијског остварења "Недостижни мост".
Проблеми са набавком
За време претходне Југославије, у магацинима ЈНА је било обиље оружја из времена Другог светског рата, а и снимали су се филмови и серије са тематиком базираној у том раздобљу, па није било тешко обезбедити адекватну опремљеност. Временом се ситуација коренито изменила...
Заокретом фокусираности ка тековинама Првог светског рата, у претходним годинама је снимљено мноштво филмова и других играних садржаја из раније прошлости, али не постоји оригинално оружје и "филмаџије" се с муком довијају како да призори изгледају колико је могуће реално. Међутим, чак и у (за наше прилике) високобуџетним остварењима се дешавају пропусти попут официра Краљевине Србије који предводи јуриш 1915. године држећи у шаци пиштољ "Wалтхер" П38 или коришћење савременог револвера "Смитх&Wессон" Модел 686 Таргет у радњи лоцираној 1928. године.
Дозволе за “акустично оружје”
Важећи Закон о оружју и муницији под категоријом "конвертибилно оружје" подразумева и све реплике које само изгледом подсећају на неко од постојећих типова ватреног оружја, премда не могу да испаљују леталну муницију. Да подсетимо, практично свуда у свету се управо такве направе користе за снимање фимских остварења. Код нас се то сврстава у категорију Б и назива стартним, а и у Предлогу измена овог закона се уводи подгрупа "акустично оружје". Практично, за поседовање таквих реплика важи иста процедура као приликом куповине "правог" ватреног оружја, а и онда се поставља основано питање ко и како може да га набавља и поседује у потребној количини?
Недостатак адекватних модела
Осим описаног, било каква преправка постојећег ватреног оружја које одговара одређеној епохи је омогућена једино у овлашћеном сервису, уз пријаву надлежним органима. Све то је додатно усложило делатност овдашњих филмских оружара, који иначе раде по принципу "штапа и канапа", па се поставља основано питање да ли би спас било оснивање некаквог националног фундуса ватреног оружја за такве потребе.
Сразмерно малим улагањима би могла да се набави неопходна количина одговарајућих модела, попут шведских дугоцевних "маузерки" које су врло сличне прослављеној М99 Краљевине Србије, а иста ситуација би била и са осталим типовима наоружања које су користили противници наших предака. Да све буде неповољније, огромна количина некадашњег старог оружја из наслеђа ЈНА је распродата широм света, па је питање тренутка да ли и са чиме ће моћи да се направе филмови и серије из Другог светског рата.
У садашње време се уместо изворних оклопних возила, авијације и артиљерије у дејству користи компјутерска анимација, али у крупним кадровима се дужна пажња поклања стрељачком наоружању које користе филмски јунаци.
Прочитајте још: "Астон Мартин ДБ5" омиљени Бондов ауто, а на аукцији је продат за невероватну суму (Фото/Видео)
Сасвим друга појава су грешке попут појаве трактора у кадру филма "Косовски бој" или клима-уређаја у сцени окупираног Београда, што се може приписати пропустима у пост продукцији. Када се улази у снимање филма с ратном тематиком без адекватног оружја, практично је када би револвераш приликом призора уличног двобоја уместо “Миротворца” САА из футроле извадио мобилни телефон.
