Редитељски и сценаријски дуо Данијелс, глумице Мишел Јео, Џејли Ли Куртис, Хи Кван у својим категоријама однели су златне статуе
" Еверyтхинг Еверywхере Алл ат Онце" одмах после дебитовања у марту 2022. године привукао је пажњу публике широм света, због своје необично апсурдно-комичне природе и акционих сцена. У наставку преносимо радњу и критику филма, филмског критичара Деда Милорада.
- Мало је фалило да се упокојим у месту од смеха када ми је пријатељица послала незваничну жанровску дефиницију најновијег филма редитељског тима Данијелс “Еверyтхинг Еверywхере Алл ат Онце”, а она гласи “Милленниал фантасy оф парентал апологy” или у слободном преводу “Миленијалци који маштају да им се родитељи извине”. На тренутак имао сам утисак да су ми се сви паралелни универзуми у којима можда постојим отворили пред очима, истовремено покушавајући да не пролијем кафу свуда по свеже очишћеном стању јер нисам могао да престанем да се тресем од смеха. Божанствена кованица која није могла боље да опише савремени наџанр који тренутно напада са свих страна на сребрном екрану и великом платну је најтачнија жанровска одредница “Еверyтхинг Еверywхере Алл ат Онце”, поред тога што је и комедија, драма, научна-фантастика, акција, надреализам и све што вам на драгу памет падне.
Инвентивни приступ тима Данијелс у приповедању најосновније људске интерперсоналне породичне компликације, иако слојевит као главица црног лука може се поделити у две целине – акциони мултиверзум и драма-комедија, а самим тим и поделити га на две врсте публике – она која ће бити апсолутно одушевљена и она која нема разумевања за ову врсту “цепања” сивих можданих ћелија.
Евелин Вонг би најрадије поцепала све извештаје, рачуне и изводе пореза који прете да је са радног стола заскоче и преску гркљан. Кад мало боље размисли, бити газдарица популарне перионице веша није највећи животни промашај. Од најгорег постоји још горе. Муж који не зна где му је дупе, а где му је глава, ћерка која булазни о новој девојци и излапели отац који је на сву њену муку баш за Кинеску нову годину одлучио да спакује кофере и да јој се ували. Од потпуног хаоса на послу и хаотичне породице, кад би могла да узме дах и на тренутак размисли рекла би – у шта ми живот прође? У прању, дрндању и мрндању…
Између животног промашаја и Евелин Вонг стоји знак једнакости. Толико жеља, толико пропуштених шанси, толико разочарања и погрешних смерница да је постало прекасно и за наду да ће се нешто променити. У вртлогу огорчености више није ни способна да каже ћерки да је воли, него јој лакше да јој добаци да је време за здраву храну јер се угојила или што би рекла Сека Саблић у улози психолога Вере Милићевић: “Изгледаш свеже као свиња”.
Је л неко рекао крај мукама? Нема краја док пореска управница не одзвони своје. Баш ту пред крајем свих крајева, непосредно пре приласка пункту пореске аждаје Дидре Беубердире (Џејми Ли Куртис), муж великомученице Евелин у лифту је убедио да он није њен муж већ његова верзија из другог универзума. Без одуговлачења и велике приче – боље би јој било да се сабере јер је она једина која може да доведе у ред потпуни колапс мултиверзума.
Када одзвони лифт на спрату пореске управнице и жанровски раскид са претходних двадесетак минута филма “Еверyтхинг Еверywхере Алл ат Онце” је спреман да покаже своје лудило лудила у свим бојама и облицима. Од очигледног референцирања “Матриx-а”, преко акционог омажа Чеки Чен акробацијама, па све до апсурдних кратких путовања по универзумима ово епилептично филмско чудо не престаје до последњег минута да испаљује из свих могућих топова бизарна и комична наративна решења која нужно не морају да имају некаквог смисла јер мулитверзум може да ради год му срце иште.
Минималистички буџет филма није спречио дуо Данијелс да кореографију акционих сцена и композицију кадра не учине ништа мање него бриљантним. Агресивно нападање апсурдног наратива неминовно изискују реакцију – не претерујте, али онда кад мислите да је превише, увек има још и још и још…
На срећу или за неке несрећу већина догађаја је алегоријско скретање пажње са основне метафоре приче. Ако у овом животу нисмо успели, не гине нам опција да сањаримо о свету у којем јесмо. Ако нас је овај живот разочарао, увек можемо да фантазирамо о оном који нас није бацио у трње, већ у поље љубичица. Ако у овом универзуму нисмо могли да изаберемо породицу, можда смо бољу пригрили у неком другом. Ако, ако, ако…
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
