Приликом пројектовања Браунинг је кренуо од идеје да су оваквом пиштољу потребни фиксна цев и слободан затварач, а решење је резултирало одличном прецизношћу
Џон Мозес Браунинг је, без икакве сумње, најплоднији и најуспешнији конструктор ватреног оружја у историји човечанства. Довољно је рећи да се његове конструкције од пре једног века користе и данас. Када искомбинујете једноставност конструкције са грациозношћу и елеганцијом, добијете ремек-дело класичног оружарства - Колт Вудсман.
Прочитајте још: Чешки “снагатор” је добро оружје, технички сјајно замишљено, беспрекорно урађено, али са НЕДЕФИНИСАНОМ НАМЕНОМ
Примерак из прве серије са средњом цеви рађен по посебној наруџби у кутији са приказаним “фантомским” моделом који никада није направљен
Почетком 20. века било је потпуно нормално да човек узме пиштољ и да се у свом дворишту бави гађањем из чисте разоноде, чак и у насељеним местима, што данас звучи апсолутно непојмљиво. Тадашњој популацији стрелаца је чувени метак .22 ЛР био прави благослов, јер је нудио скоро све. Од ниске цене, до високе прецизности и релативно високе безбедности по окружење. Једина ствар коју овај метак није испуњавао је да није постојао поуздан полуаутоматски пиштољ који би га користио.
Омиљен међу камперима и планинарима
Јасно се види цев причвршћена за рам. Ово је један од главних разлога за одличну прецизност Вудсмана
Тако се легендарни конструктор латио посла и већ 29. марта 1915. године светлост дана угледао је први поуздани полуаутоматски пиштољ калибра .22 ЛР. Званична ознака новог модела је била Колт Калибер .22 Таргет Модел, што је важило све до 1927. године када је преименован у Вудсман. "Колт" је ново оружје првенствено видео као спортски пиштољ, намењен гађању папирних мета. Због својих карактеристика, убрзо је постао омиљен међу ловцима на ситне животње, планинарима, камперима и рибарима. Управо је ово и био разлог за преименовање.
Генијална конструкција
Браунинг је створио апсолутну класику, оружје које пружа много више од онога што се од њега тражи. Постојали су и пре покушаји да се направи малокалибарски пиштољ, али конструктори тог времена наилазили су на њима непремостиву препреку - ивично паљење. Управо је обод чауре у којој се налазила иницијална смеша за паљење, би највећи кривац што је долазило до застоја. Браунинг је конструисао оквир са стрмијим угловима, што је онемогућило неправилно позиционирање муниције. Овако конципиран оквир је такође условио и пиштољски рукохват под приличним углом, нешто слично Парабелуму.Овако постављен рукохват је, поред слабашног метка, додатно утицао на скоро непостојећи одскок цеви при брзој паљби.
Примерак из ране продукције са кундаком-футролом
Неосноване критике
Рукохват је урађен глодањем челичног откивка на чијем дну је смештено дугме задржача оквира. Овај приступ је често критикован са "оне стране баре" као недовољно брз при тактичком препуњавању оружја. Али, ако се погледа намена Вудсман пиштоља, схватићете да је та критика обична бесмислица. Ипак, ово је измењено код друге серије, где је дугме задржача оквира позиционирано код штитника окидача, али не на свим моделима...
Модел Матцх Таргет из друге серије. Иако донекле нарушава естетику, шина са доње стране значајно доприноси контроли оружја при брзој паљби
Сам штитник окидача је довољно велики да се пиштољем може руковати и са рукавицама, што је опет од значаја за “аутдор” кориснике. Окидачко-ударачки механизам је помало чудан. Иако се на први поглед чини да је Вудсман опремљен ударачем-иглом попут Војно-државног пиштоља М-1910/22, то није истина. Ударач је попут екстерних, али из неког разлога је остао скривен унутар навлаке, те га није могуће ручно запети или отпустити.
Измене током времена
Навлака са затварачем је минималне масе, али сасвим довољна за притиске које развија метак .22 ЛР. Нишани су рађени у складу са првобитном наменом. Мушица је измењива, у Партриџ стилу, док је задњи нишан подесив по правцу, сем код Меч Таргет модела код којих је био потпуно подесив.
Временом су учињене одређене ситније измене конструкције, а једна од њих је била и да су сви модели имали подесиве нишане, али то није апсолутно правило. Наравно и цеви су трпеле одређене измене по питању дужине, дебљине, као и самог профила. Ово је поготово очигледно код пиштоља друге и треће серије где су цеви често добијале профилисане “тегове” пуне дужине, слично савременим револверима. Ипак, наш субјективни утисак је да је стандардна танка цев сасвим довољна за главну намену - рекреативно стрељаштво и лов ситних крзнашица. Уосталом, и са естетске стране се чини најприхватљивијом, иако би се и овде могла применити она изрека: “Лепота је у оку посматрача”.
Производња и историјски утицај
Аутоматска верзија где се јасно види продужени део, намењен продужењу хода навлаке
Осим што је био први поуздан полуаутоматски МК пиштољ, Вудсман се и изузетно дуго производио – 60 година уз веће или мање измене и то у три серије. Иако су детаљи кроз серије мењани и то у толикој мери да се површном посматрачу чини да су у питању потпуно различити пиштољи, то ипак није случај.
Вудсман је поред стандардних танких био опреман и дебелим цевима
Сама суштина оружја је остала иста. Квалитетна конструкција, израђена од пуног челика, са доста ручног упасивања учинила га је одличним оружјем, али му је уједно и запечатила судбину. Вудсман ценом није могао да парира “Ругеровим” или европским МК моделима. Због тога је његова производња коначно угашена 1977. године после тачно 539.232 направљених примерака. Фама која га је пратила, као и успешност конструкције су имали значајан и дуготрајан учинак. Поједини, одлично сачувани примерци из прве серије достижу цене на аукцијама и до 4.000 долара.
Пригушене ваеријанте за специјалце
Пожар Другог светског рата није мимоишао ни јунака наше приче. Иако је производња практично угашена ратних година, амерички ОСС је користио неколико пригушених верзија. Интегрално пригушена варијанта се није посебно добро показала јер је било проблема са полуаутоматским радом. Ипак, ово је више било везано за неадекватно изведено техничко решење интегралног пригушивача него до саме конструкције пиштоља.
Фотографија, ретког примерка интегрално пригушеног Вудмсана рађеног за потребе ОСС
Још једно од необичних решења је аутоматски пиштољ урађен за потребе британске СОЕ. Тачније прерађено је тачно десет примерака. Обарањем полуге са леве стране и притиском на обарач, добијала би се екстремно брза аутоматска ватра. Продужење хода навлаке је највероватније био покушај да се доскочи овом проблему. Могућа идеја везана за ову прераду је тежња да се агентима-диверзантима да оружје велике ватрене моћи и малих димензија. Колико се у овоме стварно успело није тешко закључити по броју прерађених примерака.
Редак на нашим просторима
Примерак из периода Вијетнамског рата
Иако код нас није чест, спорадично се могу наћи примерци из ранијих серија. Првенствено се ради о стандардним комадима које је начео зуб времена. Углавном су функционални, за шта је делимично заслужна и класична конструкција.
Прочитајте још: Иако не нуди ништа ново ни револуционарно, ОН ЈЕ ПРЕЦИЗАН, ПОУЗДАН И ИЗДРЖЉИВ
Права је штета што нису чешће заступљени код нас јер представљају прави избор за рекреативне стрелце који цене класику у својој најчистијој форми. Ако вам некада искрсне повољна понуда, сигурно се нећете покајати ако свој арсенал обогатите овим бисером оружарства.
Нинослав ТРИФУНОВИЋ
Захваљујемо се Историјском Музеју Конектиката који је нашем сараднику омогућио да користи фотографије из збирке Колт Колекција
