"Сваки пут питам децу шта би он сад рекао"
Оливера Балашевић, супруга покојног кантаутора Ђорђа Балашевића скупила је снагу и храброст да кроз књигу “Планета Двориште” испише сва сећања и успомене које су пратиле њено детињство - разлаз родитеља, долазак у Нови Сад и спознају љубави, а све то је и преточила у монобајку “Презиме руже”.
Небројено пута се, заједно са Ђолетом нашла у тешким ситуацијама, када је морала да донесе тешке одлуке, али у свему што су радили осмех је био битан.
- Живот ме је опремио за све поноре у којима се нађе човек. Ми не можемо да бирамо родитеље, браћу, сестре, али можемо да бирамо жанр у ком ћемо да живимо. Ја сам изабрала бајку. Имала сам среће да нађем принца, пар добрих вила и да живим своју бајку. Али у бајкама постоје зли вилењаци и мрачни углови шуме, па тако и у живот. Наравно да смо имали изузетно тешких тренутака, али и у најдубљем понору у ком смо били, када је реч о деци, у ситуацији када је наша млађа ћерка Јелена повређена. Сваки пут бисмо се погледали и помислили шта би овде могло да буде смешно. То је једина хипотека коју остављамо деци и они су такви. Не прође дан да ме Алекса не позове када оде на неки пут и каже: “Мамице, мамице, хајде ме засмеј”. И то сам успела својом снагом и сугестивношћу да пренесем кроз ову монобајку на публику, да се деси оно што смо живели и живимо, а то ћете видети код деце. Ту чисту емоцију да се преко суза смеју, Е то се дешава и у публици, да иду сузе, а да се смеју.
Свако спомињање Ђолета Оливеру растужи, а на питање колико је у овој монобајци присутан њен покојни супруг она је заплакала.
- То је својеврсни документ не само оног времена после или оног времена што је било. Шта се дешава са музама када их напусти онај кога су оне инспирисале? Да ли сада он, из неког другог времена инспирише. Он је мене инспирисао заувек - рекла је Оливера са сузама и очима и открила колико је било тешко наставити без Ђолета и радити оно о чему су обоје маштали:
- Само је реч о новим практичним корацима. Он је ту. Нико не одлази, тако и Ђоле. Он је са мојом децом, пријатељима, а све што сам се покренула у вези са тим размишљањима, без оне асистенције коју би он имао са моје и ја са његове стране. Сваки пут питам децу шта би он сад рекао. Знам да је то принцип по ком сам живела. Покушати одговорити на нека питања.
У Петри и Вери видим какав је Ђоле био као дечак
За радост у кући и осмех на лицу заслужне су унуке са којима ужива да проводи време.
- Све три су божанствени микс свега онога што јесмо. У угловима окица Симоне, видећете знатижељну и снажну Ољу, Ђоле је свакодневно желео да њих двоје оду до играонице да прошетају. Једном приликом је рекао Јовани када је враћао Симону кући: “Сад знам каква је била као девојчица” - каже Оливера и додаје:
- Сад већ по Петри и Вери какав је он био као дечак - рекла је Оливера.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
