Najbolji i najlepši malokalibarski pištolj IKADA PROIZVEDEN (FOTO)

Džon Mozes Brauning je, bez ikakve sumnje, najplodniji i najuspešniji konstruktor vatrenog oružja u istoriji čovečanstva. Dovoljno je reći da se njegove konstrukcije od pre jednog veka koriste i danas. Kada iskombinujete jednostavnost konstrukcije sa gracioznošću i elegancijom, dobijete remek-delo klasičnog oružarstva - Kolt Vudsman. 

Pročitajte još: Češki “snagator” je dobro oružje, tehnički sjajno zamišljeno, besprekorno urađeno, ali sa NEDEFINISANOM NAMENOM

Primerak iz prve serije sa srednjom cevi rađen po posebnoj narudžbi u kutiji sa prikazanim “fantomskim” modelom koji nikada nije napravljen

Početkom 20. veka bilo je potpuno normalno da čovek uzme pištolj i da se u svom dvorištu bavi gađanjem iz čiste razonode, čak i u naseljenim mestima, što danas zvuči apsolutno nepojmljivo. Tadašnjoj populaciji strelaca je čuveni metak .22 LR bio pravi blagoslov, jer je nudio skoro sve. Od niske cene, do visoke preciznosti i relativno visoke bezbednosti po okruženje. Jedina stvar koju ovaj metak nije ispunjavao je da nije postojao pouzdan poluautomatski pištolj koji bi ga koristio. 

Omiljen među kamperima i planinarima 

Jasno se vidi cev pričvršćena za ram. Ovo je jedan od glavnih razloga za odličnu preciznost Vudsmana

Tako se legendarni konstruktor latio posla i već 29. marta 1915. godine svetlost dana ugledao je prvi pouzdani poluautomatski pištolj kalibra .22 LR. Zvanična oznaka novog modela je bila Kolt Kaliber .22 Target Model, što je važilo sve do 1927. godine kada je preimenovan u Vudsman. "Kolt" je novo oružje prvenstveno video kao sportski pištolj, namenjen gađanju papirnih meta. Zbog svojih karakteristika, ubrzo je postao omiljen među lovcima na sitne životnje, planinarima, kamperima i ribarima. Upravo je ovo i bio razlog za preimenovanje. 

Genijalna konstrukcija 

Brauning je stvorio apsolutnu klasiku, oružje koje pruža mnogo više od onoga što se od njega traži. Postojali su i pre pokušaji da se napravi malokalibarski pištolj, ali konstruktori tog vremena nailazili su na njima nepremostivu prepreku - ivično paljenje. Upravo je obod čaure u kojoj se nalazila inicijalna smeša za paljenje, bi najveći krivac što je dolazilo do zastoja. Brauning je konstruisao okvir sa strmijim uglovima, što je onemogućilo nepravilno pozicioniranje municije. Ovako koncipiran okvir je takođe uslovio i pištoljski rukohvat pod priličnim uglom, nešto slično Parabelumu.Ovako postavljen rukohvat je, pored slabašnog metka, dodatno uticao na skoro nepostojeći odskok cevi pri brzoj paljbi.

Primerak iz rane produkcije sa kundakom-futrolom

Neosnovane kritike 

Rukohvat je urađen glodanjem čeličnog otkivka na čijem dnu je smešteno dugme zadržača okvira.  Ovaj pristup je često kritikovan sa "one strane bare" kao nedovoljno brz pri taktičkom prepunjavanju oružja. Ali, ako se pogleda namena Vudsman pištolja, shvatićete da je ta kritika obična besmislica. Ipak, ovo je izmenjeno kod druge serije, gde je dugme zadržača okvira pozicionirano kod štitnika okidača, ali ne na svim modelima...

Model Match Target iz druge serije. Iako donekle narušava estetiku, šina sa donje strane značajno doprinosi kontroli oružja pri brzoj paljbi

Sam štitnik okidača je dovoljno veliki da se pištoljem može rukovati i sa rukavicama, što je opet od značaja za “autdor” korisnike. Okidačko-udarački mehanizam je pomalo čudan. Iako se na prvi pogled čini da je Vudsman opremljen udaračem-iglom poput Vojno-državnog pištolja M-1910/22, to nije istina. Udarač je poput eksternih, ali iz nekog razloga je ostao skriven unutar navlake, te ga nije moguće ručno zapeti ili otpustiti. 

Izmene tokom vremena 

Navlaka sa zatvaračem je minimalne mase, ali sasvim dovoljna za pritiske koje razvija metak .22 LR. Nišani su rađeni u skladu sa prvobitnom namenom. Mušica je izmenjiva, u Partridž stilu, dok je zadnji nišan podesiv po pravcu, sem kod Meč Target modela kod kojih je bio potpuno podesiv. 

Vremenom su učinjene određene sitnije izmene konstrukcije, a jedna od njih je bila i da su svi modeli imali podesive nišane, ali to nije apsolutno pravilo. Naravno i cevi su trpele određene izmene po pitanju dužine, debljine, kao i samog profila. Ovo je pogotovo očigledno kod pištolja druge i treće serije gde su cevi često dobijale profilisane “tegove” pune dužine, slično savremenim revolverima. Ipak, naš subjektivni utisak je da je standardna tanka cev sasvim dovoljna za glavnu namenu - rekreativno streljaštvo i lov sitnih krznašica. Uostalom, i sa estetske strane se čini najprihvatljivijom, iako bi se i ovde mogla primeniti ona izreka: “Lepota je u oku posmatrača”. 

Proizvodnja i istorijski uticaj

Automatska verzija gde se jasno vidi produženi deo, namenjen produženju hoda navlake

Osim što je bio prvi pouzdan poluautomatski MK pištolj, Vudsman se i izuzetno dugo proizvodio – 60 godina uz veće ili manje izmene i to u tri serije. Iako su detalji kroz serije menjani i to u tolikoj meri da se površnom posmatraču čini da su u pitanju potpuno različiti pištolji, to ipak nije slučaj.

Vudsman je pored standardnih tankih bio opreman i debelim cevima

Sama suština oružja je ostala ista. Kvalitetna konstrukcija, izrađena od punog čelika, sa dosta ručnog upasivanja učinila ga je odličnim oružjem, ali mu je ujedno i zapečatila sudbinu. Vudsman cenom nije mogao da parira “Rugerovim” ili evropskim MK modelima. Zbog toga je njegova proizvodnja konačno ugašena 1977. godine posle tačno 539.232 napravljenih primeraka. Fama koja ga je pratila, kao i uspešnost konstrukcije su imali značajan i dugotrajan učinak. Pojedini, odlično sačuvani primerci iz prve serije dostižu cene na aukcijama i do 4.000 dolara.

Prigušene vaerijante za specijalce

Požar Drugog svetskog rata nije mimoišao ni junaka naše priče. Iako je proizvodnja praktično ugašena ratnih godina, američki OSS je koristio nekoliko prigušenih verzija. Integralno prigušena varijanta se nije posebno dobro pokazala jer je bilo problema sa poluautomatskim radom. Ipak, ovo je više bilo vezano za neadekvatno izvedeno tehničko rešenje integralnog prigušivača nego do same konstrukcije pištolja. 

Fotografija, retkog primerka integralno prigušenog Vudmsana rađenog za potrebe OSS

Još jedno od neobičnih rešenja je automatski pištolj urađen za potrebe britanske SOE. Tačnije prerađeno je tačno deset primeraka. Obaranjem poluge sa leve strane i pritiskom na obarač, dobijala bi se ekstremno brza automatska vatra. Produženje hoda navlake je najverovatnije bio pokušaj da se doskoči ovom problemu. Moguća ideja vezana za ovu preradu je težnja da se agentima-diverzantima da oružje velike vatrene moći i malih dimenzija. Koliko se u ovome stvarno uspelo nije teško zaključiti po broju prerađenih primeraka. 

Redak na našim prostorima 

Primerak iz perioda Vijetnamskog rata

Iako kod nas nije čest, sporadično se mogu naći primerci iz ranijih serija. Prvenstveno se radi o standardnim komadima koje je načeo zub vremena. Uglavnom su funkcionalni, za šta je delimično zaslužna i klasična konstrukcija.

Pročitajte još: Iako ne nudi ništa novo ni revolucionarno, ON JE PRECIZAN, POUZDAN I IZDRŽLJIV

Prava je šteta što nisu češće zastupljeni kod nas jer predstavljaju pravi izbor za rekreativne strelce koji cene klasiku u svojoj najčistijoj formi. Ako vam nekada iskrsne povoljna ponuda, sigurno se nećete pokajati ako svoj arsenal obogatite ovim biserom oružarstva. 

Ninoslav TRIFUNOVIĆ

Zahvaljujemo se Istorijskom Muzeju Konektikata koji je našem saradniku omogućio da koristi fotografije iz zbirke Kolt Kolekcija