Опера „Турандот“ инспирисана је животом једне принцезе, а њена животна прича далеко је занимљивија од сценске радње. Ради се о Кутулун, праунуци Џингис Кана, а кћерки Каиду Кана.
Монголско царство се, заслугом Џингис Кана, протезало се од Кине до Европе и Блиског истока. Али, када је рођена принцеза Кутулун, 1260. године већ се царство урушавало. Неки канови, међу којима и Каиду, желели су да задрже номадски начин живота, док је Кублај Кан (Кутулунин стриц) био мудрији у бављењу политиком. На крају су Каиду и Кублај започели отворени сукоб, који је трајао три деценије. Каиду није могао да се ослони ни на једног од својих 14 синова, већ само на – принцезу.
Прочтиајте још: Ко је Валентина Терешкова, жива легенда Русије? Прва жена која је летела у свемир, а лик њене ћерке красио је омот свима познате ЧОКОЛАДЕ
Кутулун је, растући у номадском домаћинству са толико браће, стекла невероватну вештину јахања и стрељаштва, а како је то описао Марко Поло, у ратним јуришима Кутулун би „напустила очеву страну и отишла међу непријатељску војску, ухватила неког мушкарца, спретно као јастреб и однела га оцу“.
Била је брза као јастреб.
Овај путописац, трговац и авантуриста пише: „Била је лепо грађена, висока и готово дивовска“, и каже да се принцеза понашала попут младића – ишла је на камповање са оцем и изводила подвиге на бојном пољу.
Када је стигла у тинејџерске године, отац је инсистирао на уговореном браку, али Кутулин се није допадала ова идеја, јер су мужеве бирали очеви и владало је многоженство.
Победила је све кандидате и још зарадила на коњима!
Да би пронашла мужа који јој је дорастао, принцеза је разгласила да ће се удати за онога ко је победи у рвању, а
свако ко је учествовао у борби морао је прво да да улог од стотину коња. Принцеза је сваког од њих савладала, па и младог и лепог принца.
Вероватно се принцеза, на крају, удала (по свом избору) за Абтакула из клана Курласа и добили су двојицу синова.
Принцеза се на крају удала и добила двојицу синова.
Недуго после једне тешке битке, крајем 1301, Каиду је умро, а Кутулин је била задужена за чување очевог гроба у племенској јурти. Кан није на време одредио свог наследника, а престо није преузимао најстарији син, већ – најјачи.
Пет година након Каидуове смрти, Кутулун је умрла под непознатим околностима, било јој је 46 година. Након тога је монголско царство, посебно оне фракције више наклоњене номадском животу, почело да се распада.
Кутулун је умрла у најбољим годинама, под нејасним околностима, а поново је "оживео" француски писац.
На принцезу се полако заборављало. Прича о њој се у 18. веку појавила у европској књижевности. Радећи на биографији Џингис Кана, француски аутор Франсоа Пети де ла Кроа објавио је 1710. књигу бајки и басни, од којих се једна заснивала на причи о Кутулун. У његовој адаптацији принцеза, деветнаестогодишња кћерка Алтун Кана, носи титулу Турандот (“турска кћерка” или “кћи Турана“ - што означава централну Азију”). Младићи који траже њену руку морали су да реше три загонетке. Ако не успеју, не остају без стотину коња, већ – без сопственог живота.
Прочитајте још: Рекао је "Приближите се, дете моје, како се зовете?", "Ја сам Грета", одговори... Остало је легенда
Неку деценију касније, 1762. италијански драмски писац Карло Гоци преточио је ову причу у драму, коју је Фридрих Шилер превео на немачки, а Гете ју је 1802. поставио на позорницу. На крају је „наступио“ Ђакомо Пучини, који је пред смрт успео да заврши око три четвртине своје опере „Турандот“, где нема помена о рвању или ратовању.
