Покладе су стари пагански словенски празник, а корени сежу за обележавање култа Сунца и почетка пролећа, а данас су везане за почетак ускршњег поста.
Покладе су време када се необуздано ужива у храни и пићу, а људи шетају маскирани улицама, праве шале, играју и певају. То се ради зати што је то последњи дан пред почетак великом поста.
Прочитајте још: Због ње је и чувени воз каснио: Српску хероину Милунку Савић чекао Оријент експрес како би кренули на пут
Карневале уочи ускршњег поста имају сви европски народи, а међу православцима се називају покладе. Покладни уторак је, уставри, Масни уторак код католика. У Русији је то последњи дан Масленице, празника палачинки. У Хрватској их називају "месопуст", а свим маскенбалима је заједничко спаљивање лутке на крају прославе.
Зове се "бела недеља" је се више не једу сир и млеко.
Пошто се последња недеља пред велики пост зове "бела недеља", а тако се и последњи дан ове недеље зове "беле" или "сирене покладе", јер је последњи дан када могу да се једу млечни производи. Познате су и као проштене покладе - проћке, јер у пост треба ући без греха, а о тему можете читати ОВДЕ.
Прочитајте још: КАКО СЕ КАЖЕ? Мајци или мајки? Сигурно сте се бар једном запитали шта је правилно
Маскиране поворке пролазе селом као сватови...
И данас се у српским селима око Смедерева обележава проласком маскираних поворки које певају, а сељани их даривају колачима, а најчешће јајима. Они обично изигравају сватове који се веселе и шале.
Слични обичаји су постојали и у Војводини, али тамо села обилазе "мечкари", јер су мушакрци тако маскирани.
Прочитајте још: КАКО СЕ ПИШЕ: Извинути (се) или извинити (се)? Дилема која вас често мучи
Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је празник добио име.
Прочитајте још: Кристина (18) направила ЛАЖНУ страницу на интернету: Док се жене претварају да купују ствари, полиција о њима сазнаје ЈЕЗИВУ истину (ВИДЕО)
Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри ("олалија").[4][5] У Хомољу, код влашког становништва, постојао је обичај прескакања ових ватри и играња око њих. На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.[2]
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
