Бранко Ћопић је обожавао пите и орахе. Обе гастро срасти дугује детињству, а најдубљи лични ”кухињнски траг ”велики писац оставио је у песми Дјециметар.
Када је дошло време да велики писац и човек одлучи да скочи са Бранковог моста 26.марта 1984. бацивши се на бетон где је некад давно 1935.стајала клупа на којој је преспавао прву ноћ по доласку у Београд на студије, дигла се велика гужва у посттитовој Југославији.
Задњи дан живота пио је кокту са новинаром Политике Момчилом Срећковићем Моцијем са којим је друговао од још од 1962. године.
Како је Моци то описао, Бранку су прво испале наочаре закачене на кошуљу док је показивао новинару где је стајала клупа на којој је песпавао прву београдску ноћ, а када је овај сишао низ степенице да их узме, Бранко је прешао ограду моста.
Сведочио је Моци да Ћопић није био пробирач у храни. Јео је углавном својој кући за својим столом ,а ”пите” му је савијала супруга Цица.
На једној слави код Срећковића у Забрежју крај Обреновца, како је то записао новинар Момчило Срећковић, Бранко је углавном збијао је шале и забављао друштво често и на свој рачун. Испричао је домаћинима како је кад се оженио Цицом замолио је да дању буду заједно, а ноћу да спава свако код своје куће, док се не навикне. И заиста - Ћопић се навикао на живот породичног човека.
Наравно, ишао је Бранко редовно у кафану али није забележено да ли је и шта је волео да једе. Из кафанске ”заоставштине писца” насочнији "залогај" је прича да је у време када је већ био дубоко изопштен и када су га оставили и Ђиласи и Лалићи и Сурепи,Крлеже и Крклеци, за његов сто сео Иво Андрић који је ретко улазио у Клуб књижевника.
Ем је сео, ем је опсовао, што је дотад било незабележено за највећег писца.
....Наш нобеловац је Бранка посаветовао да се окане хуморески и да пише романе. Њих, рекао је Андрић, ионако нико не чита. Још је и опсовао што је Ћопића јако изненадило, никада нико није чуо да Андрић псује.
...Бранко га је послушао и написао роман „Глуви барут”, али ни он се није уклопио у идеологију, опет је уследио партијски „топли зец”.
Ћопић и када је био ”најпрезренији” од дојучерашњих ”другова писаца” није избегавао кафану, а песник Ђуро Дамјановић написао стихове са једног ручка са Бранком у кафани "Лондон", када писац није јео, али је дао аутограм госпођи која је имала храбрости да га ”препозна”.
” Донесоше папир зачас однекуда
И преко папира на чистини листа
Помало дрхтаво потписа се биста
Подне се на сату већ одавно клати,
Ручали смо небо, јесен ручак плати”, опевао је тај ”ручак”Ђуро.
Гужва са Ћопићем и ”друговима” у Београду никада није до краја испричана. Остала је као пита гужвара, снажног укуса која, која када се конзумира без мере ”оптерећује” стомак.
Гужвара- суперсочна гибаница од готових кора
У зависности од тога какву текстуру желите да постигнете, исцепкајте коре мање или више, а обавезно их добро натопите филом.
Такође, будите опрезни са сољу, јер може бити преслана гужвара ако је и сир слан, а све завршите шаком здравог зрневља.
Састојци:
1 паковање готових кора за питу
4 цела јајета
180 мл јогурта
100 мл уља
300 грама мрвљеног сира
1 кашичица прашка за пециво
соли по укусу (у зависности од тога колико је слан сир)
сусам и ким за посипање
Припрема:
Добро умутити јаја, па им додати уља и јогурт.
Промешати, па убацити мрвљени сир, со и прашак за пециво, па поново мешати док се лепо не сједини.
Коре исцепкати колико желите, па умакати у ову смесу.
Након умакања, ређати добро наквашене коре по подмазаном (или обложеном пек-папиром) плеху.
Ако вам остане фила, прелијте преко пите, па поспите сусамом и кимом.
Пеците у рерни загрејаној на 200 степени док не добије фину златну боју.
