Branko Ćopić je obožavao pite i orahe. Obe gastro srasti duguje detinjstvu, a najdublji lični ”kuhinjnski trag ”veliki pisac ostavio je u pesmi Djecimetar.
Kada je došlo vreme da veliki pisac i čovek odluči da skoči sa Brankovog mosta 26.marta 1984. bacivši se na beton gde je nekad davno 1935.stajala klupa na kojoj je prespavao prvu noć po dolasku u Beograd na studije, digla se velika gužva u posttitovoj Jugoslaviji.
Zadnji dan života pio je koktu sa novinarom Politike Momčilom Srećkovićem Mocijem sa kojim je drugovao od još od 1962. godine.
Kako je Moci to opisao, Branku su prvo ispale naočare zakačene na košulju dok je pokazivao novinaru gde je stajala klupa na kojoj je pespavao prvu beogradsku noć, a kada je ovaj sišao niz stepenice da ih uzme, Branko je prešao ogradu mosta.
Svedočio je Moci da Ćopić nije bio probirač u hrani. Jeo je uglavnom svojoj kući za svojim stolom ,a ”pite” mu je savijala supruga Cica.
Na jednoj slavi kod Srećkovića u Zabrežju kraj Obrenovca, kako je to zapisao novinar Momčilo Srećković, Branko je uglavnom zbijao je šale i zabavljao društvo često i na svoj račun. Ispričao je domaćinima kako je kad se oženio Cicom zamolio je da danju budu zajedno, a noću da spava svako kod svoje kuće, dok se ne navikne. I zaista - Ćopić se navikao na život porodičnog čoveka.
Naravno, išao je Branko redovno u kafanu ali nije zabeleženo da li je i šta je voleo da jede. Iz kafanske ”zaostavštine pisca” nasočniji "zalogaj" je priča da je u vreme kada je već bio duboko izopšten i kada su ga ostavili i Đilasi i Lalići i Surepi,Krleže i Krkleci, za njegov sto seo Ivo Andrić koji je retko ulazio u Klub književnika.
Em je seo, em je opsovao, što je dotad bilo nezabeleženo za najvećeg pisca.
....Naš nobelovac je Branka posavetovao da se okane humoreski i da piše romane. NJih, rekao je Andrić, ionako niko ne čita. Još je i opsovao što je Ćopića jako iznenadilo, nikada niko nije čuo da Andrić psuje.
...Branko ga je poslušao i napisao roman „Gluvi barut”, ali ni on se nije uklopio u ideologiju, opet je usledio partijski „topli zec”.
Ćopić i kada je bio ”najprezreniji” od dojučerašnjih ”drugova pisaca” nije izbegavao kafanu, a pesnik Đuro Damjanović napisao stihove sa jednog ručka sa Brankom u kafani "London", kada pisac nije jeo, ali je dao autogram gospođi koja je imala hrabrosti da ga ”prepozna”.
” Donesoše papir začas odnekuda
I preko papira na čistini lista
Pomalo drhtavo potpisa se bista
Podne se na satu već odavno klati,
Ručali smo nebo, jesen ručak plati”, opevao je taj ”ručak”Đuro.
Gužva sa Ćopićem i ”drugovima” u Beogradu nikada nije do kraja ispričana. Ostala je kao pita gužvara, snažnog ukusa koja, koja kada se konzumira bez mere ”opterećuje” stomak.
Gužvara- supersočna gibanica od gotovih kora
U zavisnosti od toga kakvu teksturu želite da postignete, iscepkajte kore manje ili više, a obavezno ih dobro natopite filom.
Takođe, budite oprezni sa solju, jer može biti preslana gužvara ako je i sir slan, a sve završite šakom zdravog zrnevlja.
Sastojci:
1 pakovanje gotovih kora za pitu
4 cela jajeta
180 ml jogurta
100 ml ulja
300 grama mrvljenog sira
1 kašičica praška za pecivo
soli po ukusu (u zavisnosti od toga koliko je slan sir)
susam i kim za posipanje
Priprema:
Dobro umutiti jaja, pa im dodati ulja i jogurt.
Promešati, pa ubaciti mrvljeni sir, so i prašak za pecivo, pa ponovo mešati dok se lepo ne sjedini.
Kore iscepkati koliko želite, pa umakati u ovu smesu.
Nakon umakanja, ređati dobro nakvašene kore po podmazanom (ili obloženom pek-papirom) plehu.
Ako vam ostane fila, prelijte preko pite, pa pospite susamom i kimom.
Pecite u rerni zagrejanoj na 200 stepeni dok ne dobije finu zlatnu boju.