Када се у животу заглавимо, потребне су нам мудре приче да на покажу изчаз и пут.
Ово је мудра прича о кромпиру и огорчености, о учитељу који је ђаку одржао важну лекцију.
Једна од њих је дивна и веома поучна прича о озлојеђености. А иде овако:
Ученик је питао учитеља:
"Тако си мудар. Увек сте добро расположени, никад љути. Помозите и мени да будем такав."
Учитељ је пристао и замолио ученика да донесе кромпир и провидну кесу.
"Ако се на некога наљутиш и гајиш љутњу“, рекао је учитељ, "узми кромпир, напиши на њему име особе са којом је дошло до сукоба и стави кромпир у врећу."
"Је ли то све?", зачуђено је упитао ученик.
"Не", одговорио је учитељ. "Ову торбу увек треба да носиш са собом. И сваки пут када те неко увреди, додај у њу кромпир."
Ученик се сложио. Прошло је одређено време, његаова ђачка торба је била напуњена кромпиром и постала је прилично тешка. Било је веома незгодно увек је носити са собом. А осим тога, кромпир који је ставио на самом почетку почео је да се квари. Покрио се клизавим гадним премазом, клице су му ницале, неке су процветале и почеле да емитују оштар, непријатан мирис.
Ученик је дошао до учитеља и рекао:
"Ово више није могуће носити са собом. Прво, торба је претешка, а друго, кромпир се покварио. Предложите нешто другачије.
А учитељ је одговорио:
"Иста ствар се дешава и теби. Само то не приметиш одмах. Поступци се претварају у навике, навике у карактер, из чега настају смрдљиви пороци. Дао сам ти прилику да посматраш овај процес споља. Сваки пут када одлучиш да се увредите или, обрнуто, увредите некога, размислите да ли вам је потребан тај терет."
(Сенса)
БОНУС ВИДЕО
