Јована рекла шта јој други кажу када је виде
Јована Јоксимовић обрађивала је тему наводног постојања "гена за гојазност" у својој емисији, а након што је славна Опра Винфри, говорећи о свом изгледу и тежини, истакла да се управо са тиме суочава.
Она је са својим гостима причала о томе да ли то што је Опра рекла може бити, односно да ли јесте или није тачно.
- Потпуно је тачно и сјајно, тај део њене личне изјаве, зато што гојазност спада у оне болести где је човек стигматизован, обележен. Као кад имате витилиго, па свако ко уђе... - почела је докторка Јагода Јорга.
- Јесте. Па, ја имам витилиго и свако ко уђе каже: "Јао, имаш нешто бело". Супер сте направили то поређење, то је тачно - рекла је Јована, показујући на своје лице.
Шта је витилиго?
Витилиго је обољење које карактеришу бели печати на кожи, а осим белих флека, нема никакве друге физичке манифестације.
Процењује се да од 0,5 до два одсто светске популације пати од ове ретке болести.
- Витилиго је хронично стање које доводи до прогресивног губитка ћелија које производе пигмент. Иако се болест подједнако јавља код оба пола, чешће се дијагностикује код жена због њихове веће посвећености редовним посетама лекару и естетског аспекта болести. Може се појавити у било ком добу, али најчешће се јавља између 20. и 25. године живота - објаснила је раније за Она.рс др Александра Радосављевић.
Витилиго се манифестује на кожи у виду белих флека које могу бити појединачне или груписане, са јасно дефинисаним ивицама. У већини случајева су без симптома, али током фазе активног раста могу изазивати свраб. Промене се могу јавити на било ком делу коже, најчешће на местима која су изложена сунцу. Такође, витилиго може захватити дланове, табане и слузокожу, што може довести до касног откривања болести. Обично је за постављање дијагнозе довољан дерматолошки преглед, али се користе и методе као што су Wоод-ова лампа, дермоскопија и биопсија коже.
- Лечење витилига представља изазов у дерматологији. Најчешћи терапијски приступи укључују локалну терапију кортикостероидима, витамином Д, фототерапију, као и системску терапију која је доступна у нашој земљи. Напреднији третмани укључују употребу ЈАК инхибитора и поткожне терапије, док се инвазивни приступи лечењу састоје од хируршког третмана и депигментације здраве коже - истакла је др Радосављевић.
- Клинички ток витилига је врло непредвидив. Промене се обично шире полако током месеци и остају исте величине годинама, тешко их је контролисати. Болест се може проширити стварањем нових промена и повећањем постојећих, а често се и спајају. Спонтана репигментација се може јавити након излагања сунчевом зрачењу, посебно код млађих пацијената - додала је др Радосављевић.
Када је у питању заштита коже, посебно током лета, важно је напоменути да депигментисана кожа не може тамнети, али може да изгори. Стога је обавезна употреба сунчаних крема за заштиту од сунца.
- Заштита од сунца је важна како не би дошло до претеране разлике у боји између осунчане коже и делова са витилигом. Постоје многи козметички производи који могу побољшати изглед коже код овог стања, као што су шминка, фарбе, водоотпорна средства и производи са дихидроксиацетоном. Код стабилног витилига, када нема ширења болести, могу се размотрити микропигментација и тетовирање - истакла је др Радосављевић.
Иако особе са витилигом могу нормално живети, ово стање може значајно утицати на њихово психолошко благостање. Студије су показале да највећи изазов представљају промене на видљивим местима, посебно на лицу, а једна од најчешћих заблуда је да је ова болест заразна.
- Што је захваћена површина мања, то је мања вероватноћа да ће пацијент доживети непријатности.Поред рационалног приступа стању, подршка од околине је веома важна за особе са витилигом.Потребно је подићи свест друштва да ова болест није заразна, да се не може пренети дружењем са особама које је имају, да су те особе једнаки чланови друштва као и сви други и да не заслужују стигматизацију због свог стања - закључила је др Радосављевић.
Курир
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
