Глумица Ива Штрљић о Ускрсу, најлепшим успоменама, Београду и пословним подухватима
Од руке јој иде и глума и писање, па не чуди што Ива Штрљић важи за праву уметничку душу. Увек пуна позитивне енергије и веселих прича, глумица је идеалан саговорник у време срећних празничних дана.
У разговору за Магазин Новости, Ива је открила шта за њу значе ускршњи празници, да ли учествује у спремању трпезе и напослетку, шта се ново "крчка" када је посао у питању.
Време је ускршњих празника. Како их прослављате и шта се може наћи на вашој празничној трпези? Да ли волите да правите старинске колаче или има места и за експериментисање?
Волим дане празника зато што нас они својом нежношћу и благошћу приближавају једне другима и мислим да је баш у томе њихова највећа моћ. Људи тада имају ону потребу коју би требало да имају увек, а то је жеља да буду питомији према свима у њиховој околини и ту лежи још један шарм празника.
Радује ме припремање Ускрса, размаштавање онога шта би могло да се нађе на столу, увек је то неки нов рецепт поред оних већ традиционалних. Мене посебно чини срећном припремање колача, њихово украшавање јер је прављење слаткиша увек креативан чин. Чешће бирам модерније колаче од старинских, можда зато што су ови сада кремастији, а ја волим оне који обилују надевима.
Познато је да нисте љубитељ меса и да иначе водите рачуна да се храните здраво. У српској култури, ни једно окупљање не може да прође без меса, па како се ви борите са домаћинима коју вас убеђују да "узмете само мало" и да ли сте некад имали ситуацију да се неко увредио због тога?
Једем месо, немам ништа против меса, само ми није омиљено и неопходно. Могу да га не конзумирам уопште, мада га ипак ставим на тањир с времена на време и не бежим од тога. Највише волим поврће, салате и њих углавном и има унутар моје исхране. Дешава ми се да људи мисле да се нећу најести довољно ако не поједем већу количину меса, али ја сам сита, полетна, пуна енергије, темпераментна што значи да се храним како треба.
Увек доручкујем пре снимања, имам три оброка која не прескачем. Пошто имам спор метаболизам, врло пазим како се храним и доста шетам, тренирам и истежем се.
Које је ваше најдраже сећање на Ускрс?
Памтим га по мирисима, по цимету са колача, по ушушканој кућној атмосфери, по оним моментима вредним да од њих саплетеш лепу успомену. По сличицама које смо лепили на јаја, по оном једном дрвеном које смо скривали у шали, по радовању, дружењу, телевизијским серијама које смо онако окупљени тада гледали.
Глумачки позив уме да буде суров и да "краде време" приватном животу. Да ли сте некад због глуме и неког пројекта пропустили битно породично окупљање или да ли сте неки празник преседели на сету?
Јесам, наравно и то се није десило једном. Међутим, углавном то не буду баш празници јер, када су важни датуми обично су слободни дани, али јесам провела неке новогодишње тренутке радећи, многе своје рођендане сам дочекала на сету до касно у ноћ, међутим, волим свој посао толико да никада такве околности нисам сматрала нечим што је нарушило прославу, већ управо супротно – нечим што је прославу учинило баш посебном, ја сам се томе чак и радовала.
Која је најдража мудрост коју сте наследили од мајке, а која од оца, којима се и сами руководите у животу?
Од родитеља сам наследила истрајност, одговорност, потпуну преданост послу, то што сам увек спремна и никад не касним. Може се рећи да је моја мама као солисткиња балета у позоришту инсистирала на лепом ставу и елегантном ходу, док је тати било веома важно изражавање, добра дикција, начин комуникације, па сам још у раном периоду детињства пазила на то што је веома важно када говоримо о послу којим се бавим.
Када се камере угасе, ко је Ива Штрљић, које активности вас испуњавају, а шта вам црпи енергију?
Волим да шетам, своје шетње зовем калдрма фитнес, оне су моја омиљена рекреација, опушта ме пливање и одлазак у спа, на масажу, на тренинг и свакога дана несто читам, обавезно.
Све више људи бежи из града на село, да ли бисте могли себе да замислите као газдарицу сеоског имања и који крај Србије бисте изабрали за живот? Да ли вас природа плаши или привлачи?
Цео живот сам провела у граду и јако волим град, његову буку, брзину, његове мирисе. Нисам неко ко чезне за миром и природом, мислим да би ме то више деконцентрисало него што би ми пријало. Обожавам Београд и недостајао би ми када бих била било где другде, а не можете да уживате ако вам нешто или неко недостаје.
Београд ме чини срећном, инспирише ме, опушта, даје смисао свему и само у њему могу да замислим свој живот. Међутим, када говоримо о местима које волим да посетим, и да се вратим кући у Београд, то су војвођанска месташца јер одишу неким необичним шармом, сјајним хотелима...
Које пословне обавезе вас очекују након празника, где ћемо имати прилике да вас гледамо и да ли сте размишљали да се упустите у нови писатељски подухват?
Већ месецима снимам једну лепу велику нову серију у којој имам дивну улогу, тако да после празника опет настављамо снимање. Одавно сам написала још једну књигу, збирку хуморески, али нећу је уобличити као роман, попут прве три, него на један сасвим другачији начин. Сада сам усредсређена на нову улогу и потпуно сам у томе.
