Glumica Iva Štrljić o Uskrsu, najlepšim uspomenama, Beogradu i poslovnim poduhvatima
Od ruke joj ide i gluma i pisanje, pa ne čudi što Iva Štrljić važi za pravu umetničku dušu. Uvek puna pozitivne energije i veselih priča, glumica je idealan sagovornik u vreme srećnih prazničnih dana.
U razgovoru za Magazin Novosti, Iva je otkrila šta za nju znače uskršnji praznici, da li učestvuje u spremanju trpeze i naposletku, šta se novo "krčka" kada je posao u pitanju.
Vreme je uskršnjih praznika. Kako ih proslavljate i šta se može naći na vašoj prazničnoj trpezi? Da li volite da pravite starinske kolače ili ima mesta i za eksperimentisanje?
Volim dane praznika zato što nas oni svojom nežnošću i blagošću približavaju jedne drugima i mislim da je baš u tome njihova najveća moć. LJudi tada imaju onu potrebu koju bi trebalo da imaju uvek, a to je želja da budu pitomiji prema svima u njihovoj okolini i tu leži još jedan šarm praznika.
Raduje me pripremanje Uskrsa, razmaštavanje onoga šta bi moglo da se nađe na stolu, uvek je to neki nov recept pored onih već tradicionalnih. Mene posebno čini srećnom pripremanje kolača, njihovo ukrašavanje jer je pravljenje slatkiša uvek kreativan čin. Češće biram modernije kolače od starinskih, možda zato što su ovi sada kremastiji, a ja volim one koji obiluju nadevima.
Poznato je da niste ljubitelj mesa i da inače vodite računa da se hranite zdravo. U srpskoj kulturi, ni jedno okupljanje ne može da prođe bez mesa, pa kako se vi borite sa domaćinima koju vas ubeđuju da "uzmete samo malo" i da li ste nekad imali situaciju da se neko uvredio zbog toga?
Jedem meso, nemam ništa protiv mesa, samo mi nije omiljeno i neophodno. Mogu da ga ne konzumiram uopšte, mada ga ipak stavim na tanjir s vremena na vreme i ne bežim od toga. Najviše volim povrće, salate i njih uglavnom i ima unutar moje ishrane. Dešava mi se da ljudi misle da se neću najesti dovoljno ako ne pojedem veću količinu mesa, ali ja sam sita, poletna, puna energije, temperamentna što znači da se hranim kako treba.
Uvek doručkujem pre snimanja, imam tri obroka koja ne preskačem. Pošto imam spor metabolizam, vrlo pazim kako se hranim i dosta šetam, treniram i istežem se.
Koje je vaše najdraže sećanje na Uskrs?
Pamtim ga po mirisima, po cimetu sa kolača, po ušuškanoj kućnoj atmosferi, po onim momentima vrednim da od njih sapleteš lepu uspomenu. Po sličicama koje smo lepili na jaja, po onom jednom drvenom koje smo skrivali u šali, po radovanju, druženju, televizijskim serijama koje smo onako okupljeni tada gledali.
Glumački poziv ume da bude surov i da "krade vreme" privatnom životu. Da li ste nekad zbog glume i nekog projekta propustili bitno porodično okupljanje ili da li ste neki praznik presedeli na setu?
Jesam, naravno i to se nije desilo jednom. Međutim, uglavnom to ne budu baš praznici jer, kada su važni datumi obično su slobodni dani, ali jesam provela neke novogodišnje trenutke radeći, mnoge svoje rođendane sam dočekala na setu do kasno u noć, međutim, volim svoj posao toliko da nikada takve okolnosti nisam smatrala nečim što je narušilo proslavu, već upravo suprotno – nečim što je proslavu učinilo baš posebnom, ja sam se tome čak i radovala.
Koja je najdraža mudrost koju ste nasledili od majke, a koja od oca, kojima se i sami rukovodite u životu?
Od roditelja sam nasledila istrajnost, odgovornost, potpunu predanost poslu, to što sam uvek spremna i nikad ne kasnim. Može se reći da je moja mama kao solistkinja baleta u pozorištu insistirala na lepom stavu i elegantnom hodu, dok je tati bilo veoma važno izražavanje, dobra dikcija, način komunikacije, pa sam još u ranom periodu detinjstva pazila na to što je veoma važno kada govorimo o poslu kojim se bavim.
Kada se kamere ugase, ko je Iva Štrljić, koje aktivnosti vas ispunjavaju, a šta vam crpi energiju?
Volim da šetam, svoje šetnje zovem kaldrma fitnes, one su moja omiljena rekreacija, opušta me plivanje i odlazak u spa, na masažu, na trening i svakoga dana nesto čitam, obavezno.
Sve više ljudi beži iz grada na selo, da li biste mogli sebe da zamislite kao gazdaricu seoskog imanja i koji kraj Srbije biste izabrali za život? Da li vas priroda plaši ili privlači?
Ceo život sam provela u gradu i jako volim grad, njegovu buku, brzinu, njegove mirise. Nisam neko ko čezne za mirom i prirodom, mislim da bi me to više dekoncentrisalo nego što bi mi prijalo. Obožavam Beograd i nedostajao bi mi kada bih bila bilo gde drugde, a ne možete da uživate ako vam nešto ili neko nedostaje.
Beograd me čini srećnom, inspiriše me, opušta, daje smisao svemu i samo u njemu mogu da zamislim svoj život. Međutim, kada govorimo o mestima koje volim da posetim, i da se vratim kući u Beograd, to su vojvođanska mestašca jer odišu nekim neobičnim šarmom, sjajnim hotelima...
Koje poslovne obaveze vas očekuju nakon praznika, gde ćemo imati prilike da vas gledamo i da li ste razmišljali da se upustite u novi pisateljski poduhvat?
Već mesecima snimam jednu lepu veliku novu seriju u kojoj imam divnu ulogu, tako da posle praznika opet nastavljamo snimanje. Odavno sam napisala još jednu knjigu, zbirku humoreski, ali neću je uobličiti kao roman, poput prve tri, nego na jedan sasvim drugačiji način. Sada sam usredsređena na novu ulogu i potpuno sam u tome.
