Ружица Сокић била је прва глумица која је опсовала на филму, а у једној сцени ударила Бату Стојковића
Глумица Ружица Сокић, легендарна дива југословенског глумишта, рођена је на данашњи дан, 14. децембра 1934. године. Њена глумачка каријера била је испуњена незаборавним улогама које су обележиле домаћу кинематографију.
Ружица Сокић дебитовала је 1957. године у филму "Доктор". Њена филмографија обухвата класике попут "Кад будем мртав и бео", "Боксери иду у рај", "Ужичка република", "Савамала" и многе друге.
Популарност је достигла улогом у култној комедији "Тесна кожа", док јој је филм "Жута" донео Златну арену на Филмском фестивалу у Пули.
Њене улоге у "Зони Замфировој" као Таска и у серији "Грех њене мајке" као кума Аница додатно су утиснуле њен лик у памћење публике. Посебно је остала запамћена као заводница Жута, као и кроз ликове снаје Руже у "Другој Жикиној династији" и Велиборке Веце у "Срећним људима".
Занимљиво је да је била прва која је опсовала на домаћој сцени и ударила Бату Стојковића.
Иако је била симбол оригиналности и успеха, Ружица је открила да се иза кулиса борила с несигурностима. Исповест коју је једном приликом поделила, најбоље осликава њене унутрашње дилеме.
- Стално сам стрепела да ли ћу моћи да савладам задатке и хоће ли ме неки редитељ поново ангажовати. Моја несигурност била је огромна. Они који су имали утицајне мужеве и фанове, понашали су се другачије. Били су сигурни да ће, чак и ако упропасте представу, добити следећу улогу. Али, за нас који нисмо имали подршку, то је било питање живота и смрти - говорила је Ружица.
Ружица је била позната по свом неустрашивом карактеру и тврдоглавости. Њена прича о улози у комаду Љубомира Симовића "Чудо у Шаргану" открива њен уметнички пркос.
- Мира Траиловић није ми дозволила да ставим ћелаву перику за улогу у том комаду. После премијере сам је ипак ставила. Тврдоглавост ме је много коштала у животу, али то сам ја. Увек говорим истину - признала је глумица.
Иза јавне слике неустрашиве диве, крила се и емотивна страна Ружице Сокић. Последње речи које је упутила свом супругу Мирославу Лукићу на самрти биле су дирљиве и незаборавне.
"Само да ме не заборавиш", биле су речи, које је Мирослав поделио с јавношћу, а које му је Ружица упутила на њеној самрти.
Преминула је 19. децембра 2013. године у Београду, после дуге болести (Алцхајмерова болест), а сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО
