Pored kvantiteta sna, važnu ulogu igra i kvalitet
Dobar san znači dobro zdravlje. Poslednjih godina, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, prosečan stanovnik naše planete spava dva sata manje nego u prošlosti. Koliko ovo može biti opasno za naše telo, koliko sati sna nam je zaista potrebno i, što je najvažnije, kakav san treba da imamo da bismo bili u formi kada se probudimo?
Nažalost, dan ima samo 24 sata, a povećane svakodnevne obaveze često nam uskraćuju mogućnost da spavamo koliko i kada želimo. Prema francuskoj nacionalnoj zdravstvenoj organizaciji, prosečan Francuz spava manje od 7 sati radnim danima i nešto više vikendom. Takvo trajanje sna bi moglo biti dovoljno i imalo bi blagotvoran uticaj na naše zdravlje, da je njegov kvalitet kakav treba da bude. Problem, međutim, i u Francuskoj i u većini zapadnih zemalja, leži u načinu na koji spavamo.
Naučnici koji proučavaju san podelili su njegovo trajanje u fazama. U prvoj fazi, naša svest je i dalje aktivna i naši ritmovi postepeno opadaju da bismo zaspali. U drugoj fazi, koja može da počne 15-20 minuta nakon prve, naše telo ulazi u fazu laganog sna, koja traje dugo, skoro pola sata tokom kojeg spavamo. Nakon toga sledi faza dubokog sna, u kojoj se mišići opuštaju, a otkucaji srca usporavaju. Dubok san može trajati samo sat vremena, ali je veoma važan jer u toj fazi celo naše telo zaista počinje da se odmara. Ova faza je veoma važna za brojne telesne funkcije, kao što su pamćenje i naš imuni sistem. Takođe, ako uspemo da obezbedimo fazu dubokog sna za dugi niz godina svog života, blagotvorni efekti su evidentni u funkcionisanju naših moždanih ćelija, dok su šanse za razvoj neurodegenerativnih oboljenja znatno smanjene.
Da bismo se dobro naspavali, tokom njegovog trajanja treba da dostignemo ovu fazu, koja za uzrast od 25 do 45 godina idealno traje jedan do dva sata, od ukupno osam sati sna. Kako starimo, trajanje dubokog sna se smanjuje, pa se stariji ljudi probude nekoliko puta tokom noći. Nakon dubokog sna, dolazi do sledećeg paradoksa: mozak ulazi u REM fazu, fazu sna, tokom koje se naše oči kreću i naš mozak je veoma aktivan dok obrađuje različite događaje koji su se desili prethodnog dana. I ova faza je veoma važna, ali da bismo je postigli moramo prvo da se uronimo u prethodnu fazu, a to je najteži zadatak tokom naizgled jednostavne stvari.
Dakle, koliko sati treba da spavamo svake noći? Najmanje osam sati kvalitetnog sna je neophodno za prosečnu osobu, međutim godine, pol i opšte zdravstveno stanje mogu nametnuti varijacije u trajanju. Na primer, ako osoba pati od anksioznog poremećaja, možda će morati da spava više od osam sati dnevno, obezbeđujući najbolji mogući kvalitet sna i odmora. Ovo se može desiti ako odredimo raspored sati za spavanje, i legnemo u krevet u određeno vreme, čak i ako ne zaspimo odmah, izbegavamo izlaganje svetlu ekrana, koje nas budi i stvara anksioznost, unapred obezbediti odgovarajuću temperaturu i odgovarajuće pokrivače za našu udobnost.
Ako se suočimo sa bilo kakvim problemom sa spavanjem, bilo da se radi o početku, trajanju ili kraju, dobro je posetiti specijaliste, kako bi na osnovu stanja našeg zdravlja i različitih faktora preporučili različite načine da bolje spavamo. Savet koji je vrlo dobar i poznat i možda ste već čuli je onaj sa konzumiranjem banane pre spavanja.
Nekoliko teških noći može svima izgledati normalno, ali dugotrajan nedostatak sna izaziva stres, može da optereti naše psihičko stanje, posebno ako patimo od depresije, kao i da doprinese stvaranju kardiovaskularnih i drugih tegoba. Generalno, san nije samo za decu, on je za sve nas i dugujemo sebi da dobro spavamo.
