LJutnja nije samo neprijatno osećanje već može imati i loše posledice po vaše zdravlje.
U najboljem slučaju, bes nas upozorava na opasnost i prirodne podstiče na akciju. Ali bes je emocija koju karakteriše osećanje antagonizma prema nekome ili nečemu što vam je nanelo nepravdu, prema Američkom psihološkom udruženju (APA).
- Kada su iskustva ljutnje prečesta, suviše intenzivna, traju predugo ili nisu proporcionalna događaju koji ga pokreće, emocija može imati problematične efekte na naše blagostanje i naše zdravlje - kaže dr Rejmond Čip Tafrate, klinički psiholog i profesor na Državnom univerzitetu Central Connecticut u Novoj Britaniji.
Bes je deo odgovora na borbu, smrzavanje ili bekstvo u kome nadbubrežne žlezde preplavljuju telo hormonima stresa, kao što su adrenalin i kortizol, objašnjava dr Tafrate. Doživljavamo fiziološke efekte kao što su ubrzani otkucaji srca i visok krvni pritisak, brzo gurajući krv u srce. Telo se fizički priprema za "borbu" da bi se odbranilo ili pobeglo od opasnosti.
Evo nekih zdravstvenih efekata besa koje treba da znate:
Bes stresira srce
Doživljaj besa pokreće telo da oslobađa hormone stresa, koji vremenom mogu uticati na zdravlje srca. Istraživanja pokazuju da bes (čak i trenutna ljutnja merena promenama u izrazu lica) dovodi do promena u srcu koje pogoršavaju sposobnost mišića da pumpa krv, što može dovesti do visokog krvnog pritiska i naknadnih komplikacija (kao što su bolesti srca, srčani udar, moždani udar, i metabolički sindrom).bTo je zato što adrenalin, koji se povećava kada ste ljuti, može izazvati promene u srcu, piše Everyday Health.
Dokazi sugerišu da je bes posebno povezan sa većim rizikom od srčanog udara. U sistematskom pregledu koji je razmatrao studije sa ukupno skoro četiri hiljade učesnika iz više od pedeset medicinskih centara u Sjedinjenim Državama, istraživači su otkrili više od dvostruko povećanje broja srčanih udara u roku od dva sata nakon izbijanja besa.
LJutnja može poremetiti varenje
Mnoga istraživanja pokazuju da su mozak i creva u stalnoj komunikaciji i utiču jedno na drugo. Jedna uloga našeg autonomnog nervnog sistema (koji reguliše nevoljne telesne procese) je da pomaže u regulisanju varenja. Ali to može biti poremećeno kada telo pređe u režim borbe ili bega, kao što se može desiti kao odgovor na stres.
Previše ljutnje ometa mentalno zdravlje
Biti u stanju ljutnje može uticati i na mentalno zdravlje. Istraživanja pokazuju da je ljutnja često povišena kod emocionalnih poremećaja, kao što su anksioznost i depresija, i povezana je i sa težim simptomima i sa manjim odgovorom na lečenje. Bes (posebno produžena ljutnja) takođe može uticati na našu koncentraciju i obrasce razmišljanja. To nas može učiniti neprijateljskim ili ciničnim, što može uticati na naše odnose i sposobnost stvaranja veza.
LJutnja može da pokvari san
Pokazalo se da ljudi koji se bore da kontrolišu svoj bes ili se češće osećaju ljuti imaju lošiji san. . Umereni do visoki nivoi besa bili su značajno povezani sa povećanjem rizika od poremećaja sna kod odraslih od 40 do 70 procenata. Druga istraživanja sugerišu da osećaj ljutnje povećava psihičko uzbuđenje i mentalni nemir, što kasnije otežava mogućnost da zaspite.
BONUS VIDEO
