Не постоји парк, двориште, окућница, врт који у првим данима пролећа нема жбунасту биљку, необично крупних цветова нежнорозе до јаркољубичасте боје - магнолију
Ова биљка има дисјунктни ареал, односно распростире се на више одвојених географских целина. Главни центар распрострањености је у источној и југоисточној Азији, а секундарни у Северној и Јужној Америци и западној Индији. Сама биљка може бити дрвенаста или жбунаста. Највећи број врста је листопадан, а могу се наћи и зимзелени примерци. Код листопадних врста цветови се појављују у рано пролеће, пре самог листања, и могу бити у облику звезда или чинија, у белој, зеленој, ружичастој или жутој боји. Двополни су, са бројним прираслим плодовима, док су прашници распоређени спирално.
Магнолија је древни род, са фосилизованим остацима од пре 20 милиона година, док су сами фосили неких врста стари чак 95 милиона година.
Плод код магнолије је налик шишаркама које своју зрелост достижу најесен. Магнолију можете размножити из семена, мада је далеко бржи и усешнији начин полагањем доњих грана и прављењем резница.
Пхото: Профимедиа
Данас је у хортикултури магнолија веома популарна за гајење, при чему је посебно интересантна при укрштањима разних форми и варијетета како би се добила што декоративнија врста.
Крајем јесени или почетком пролећа можете да је засадите у свом врту или дворишту, водећи рачуна да земљиште буде оцедито и богато хумусом, а место садње осунчано током читавог дана јер магнолије воле да упијају сунчеве зраке и тиме дају богате цветове и бујнију крошњу.
Име врсте потиче од француског ботаничара Пијера Магнола, а сам род припада фамилији Magnoliaceae која обухвата готово 340 различитих врста.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ГРАД КОЈЕГ ВИШЕ НЕМА : Жрнов - једна од највећих мистерија Србије (ФОТО)
Цветови магнолије сматрају се јестивим, па тако у Великој Британији латице Magnolia grandiflora се киселе и користе као љути зачин. У неким азијским кухињама пупољци се такође киселе и користе за ароматизовање пиринча и мирисног чаја, док се у Јапану млади листови и цветни пупољци прже и једу као поврће. Од старијих листова, када се добро осуше, може се млевењем добити прах који се затим користи као зачин, а осушени цели листови могу се стављати на роштиљ и пунити празилуком, шитаке печуркама и мисом.
Пхото: Профимедиа
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Место где се КУПАЈУ ВИЛЕ И ВЕЧНО ВЕЗУЈУ ЗАЉУБЉЕНЕ: На овом месту ствара се један од НАЈВЕЋИХ ВОДОПАДА у Србији(ФОТО)
У традиционалној кинеској медицини кора магнолије, као и њени цветни пупољци, користе се за сушење влаге, ублажавање отежаног дисања, побољшање менталног здравља, а може да се употреби и за очување здравља зуба и респираторних органа, али и као средство које побољшава варење.
Код листопадних врста цветови се појављују у рано пролеће и могу бити у облику звезда или чинија, у белој, зеленој, ружичастој или жутој боји
Често се на званичним обележјима држава и градова могу наћи различите врсте биљака, па тако и цветови беле магнолије представљају симбол кинеске метрополе Шангај, док су цветови зимзелене крупноцветне магнолије званичан симбол Мисисипија и Луизијане, држава у САД. А и један од многобројних надимака Хјустона је “Град магнолија”.
Прихрана цвећа азотним ђубривима
У пролеће, кад се буди вегетација, расте потреба биљка за додатним изворима хране и енергије. Да бисте им обезбедили неопходне хранљиве материје, пожељно је да их почетком пролећа прихраните типовима ђубрива који одговарају потребама појединачних врста. Азот из земље потиче великим делом од органских материја, које разлажу бактерије, а оне га затим претварају у нитрате и само на овај начин корен биљке може да узима азот, који је веома битан елемент и улази у састав биљног ткива. Подстиче развој лишћа и зељастих стабљика, па је зато прихрањивање азотним ђубривима прави ужитак за ваше биљке које тако добијају снагу да буду крупније, бујније и здравије.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
БОНУС ВИДЕО: