Велика недоумица родитеља
Пресељење детета у прави, велики кревет и у властиту собу је велики изазов, како за дете, тако и за родитеље, поготово ако је до тада дете спавало са родитељима у заједничком кревету.
Психолози истичу да када се ради о доношењу одлуке о пресељењу у властиту собу или кревет, то се обично догађа када једна од страна, или родитељ или дете, то пожели. За то не постоји тачно одређени период или одређена старост детета.
Свако дете је јединствено и не постоје општа правила за увођење одвојеног спавања и прелаза у сопствену собу. Зато је важно да све радите без пожуривања, већ постепено, уз разговор и разумевање потреба деце.
Родитељи најчешће доносе одлуку о одвојеном спавању када се дете више не буди ноћу и када је на прагу нова принова. Ако је дете потпуно способно да се одвоји, тај ће прелазак у сопствену собу и одвајање ићи безболно. Али, ако дете још увек није спремно за одвајање, не треба правити нагли прелаз, већ се у процес одвајања треба упустити постепено. Треба разговарати са дететом, објаснити му, укључити га у сређивање собе, избор намештаја и кревета.
Мишљења педијатара су да су деца од једне године потпуно спремна да буду сама у соби. Но, у том случају је препоручљиво да дечја соба не буде изолована и удаљена од ваше спаваће собе.
Од четврте године, дете је свакако спремно на пресељење у своју собу, па је важно полако градити навике. Ако је дете навикло да заспи у кревету са родитељима, први корак је да научи да само заспи у кревету, без присуства родитеља. У том постепеном прелазу, можете оставити одшкринута врата, уз светлост лампе или светлост из ходника и обећање да ћете бити ту ако нешто затреба. Такође, за почетак привикавања одвојеног спавања, малишанима можете оставити омиљену играчку уз коју ће се успављивати и са којом ће спавати.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
