Прац́ење прстом побољшава учење чак и апстрактног садржаја!
Мултисензорно учење је описала још пре 100 година Марија Монтесори када је открила да деца уче да пишу боље ако прво прстом прате слова. Две студије показују да овај принцип учења функционише чак и са апстрактним садржајем: успех учења се може побољшати овом методом и у математици. Разлог за то би могао да лежи дубоко у нашој еволуцији, како објашњавају истраживачи.
Неуронаучници су дуго претпостављали да ми људи боље учимо када је укључено више чула. На пример, слике могу утицатина то да се речи боље меморишу, а гестови такође подржавају складиштење нових информација. Монтесори педагогија такође користи варијанту овог учења уз подршку покретима: деца интензивно користе прсте, на пример тако што би превлачили прстима преко великих слова или бројеве и тако памте њихов облик, пише портал www.сцинеxx.де.
Прац́ење прстима на часовима математике
Тим предвођен Полом Гинсом са Универзитета у Сиднеју детаљније је истражио зашто ова хаптичка технологија учења помаже и да ли функционише и са апстрактнијим садржајем учења. У првом истраживању, 93 ученика 4. и 5. разреда научило је да рачунају углове у троугловима на часовима математике. Нека деца су замољена да прстом исцртају различите углове у троуглу док су слушала објашњења и добијала задатке.
Друга група деце је такође урадила ово, а затим је замољена да поново визуализује прац́ење затворених очију. Трец́а група је служила као контролнаа и учила је класично - без укључивања руку или прстију. Након фазе вежбања, сва школска деца су тестирана на успех у учењу коришц́ењем стандардизованих задатака. Наставници и истраживачи су приметили да деца брзо напредују док уче.
Испоставило се да су школарци којима је било дозвољено да користе прсте брже учили и боље радили на тесту. Низ експеримената са старијим тинејџерима од којих је затражено да науче специфичан метод множења у својим главама дао је сличне резултате. Такође је помогло ако им је било дозвољено да запамте појединачне кораке померањем прста око релевантних парова бројева.
Даље анализе су показале да је когнитивно оптерец́ење током учења уз хаптичку подршку и накнадног теста било ниже него у контролној групи. Мозак очигледно мора да користи мање менталних ресурса када су информације које примају очи подржане чулом додира и покрета. „Постоји неколико разлога зашто би ово прац́ење прстију могло подржати учење“, објашњава Гинс. Један од разлога може бити тај што прст боље фокусира нашу пажњу на материјал за учење. „Ми људи смо можда биолошки повезани на такав начин да обрац́амо више пажње на оно што је у области око наших руку“, каже истраживач.
Научници претпостављају да би упирање прстом могло дати материјалу за учење вец́и приоритет у неуронској обради. То поткрепљују теорије према којима лакше и приоритетније учимо еволутивно важне вештине као што су говор, препознавање предмета или лица. Културни садржаји, с друге стране, који укључују и школско знање, захтевају више менталних ресурса.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
