Психолог Михаил Лабовски нуди конкретне смернице за васпитање детета
Познати руски психолог Михаил Лабовски објавио је недавно нову књигу посвећену васпитању деце, која је убрзо постала велики хит, и то с разлогом – нуди конкретне смернице за одгајање деце која ће израсти у психички здраве, самосталне и срећне одрасле особе.
Лабовски има преко 30 година практичног искуства, а часопис Форбс уврстио га је међу најпознатије психологе данашњице. У књизи И Лове анд Ундерстанд: Хоw то Раисе Хаппy Кидс (Wитхоут Гоинг Цразy wитх Анxиетy) анализира конкретне изазове које пред родитеље поставља васпитање детета: шта радити у првој години бебиног живота, како одгајати дете до треће године, како приступити раном развоју детета, како дете припремити за школу и зашто је само једна петица у школском дневнику проблем.
У једном поглављу осврнуо се на кажњаване деце батинама. Објаснио је да неки родитељи имају позитиван став према физичком кажњавању јер су и сами у детињству били подвргнути тој методи васпитања и не схватају колико је та техника „страшна“.
„Добијао сам батине и ништа ми се није догодило“
„Своје родитеље не треба увек следити или на сопствено детињство узимати као пример. Родитељ који туче дете психички је неуравнотежен, то је особа која има проблем с љутњом и агресијом. Родитељ би требало да реши свој проблем, а не преносити га на дете“, каже Лабовски.
Потом објашњава шта се догађа у дететовој глави ако га родитељи туку: „Оно схвата да свет функционише тако да јачи може повредити слабијег. Дете мисли да га родитељи не воле. То је лоше. У шта ће се онда то дете претворити? Како ће комуницирати с другим људима, са животињама? Како ће одгајати своју децу?“
Психолог саветује родитељима да с децом увек разговарају, да им детаљно објасне где и када греше. Притом не треба да усмеравају критику на дететове квалитете, већ на његов чин.
„Урадио си нешто лоше, али мени се не свиђа такво понашање“ или „Јако ми смета што се тако понашаш“, примери су реченица на које се родитељи могу фокусирати.
Не треба викати
Такође, Лабовски саветује да с дететом разговарате нормалним тоном и не вичете на њега, а чак и ако је учинило нешто лоше – тон нека буде нежан, али чврст. Казна не мора бити попраћена виком, љутитим гестовима и бесним лицем. Нагласио је и које су казне по њему прихватљиве.
„Сматрам да је сасвим прихватљиво ускратити детету играчке, уређаје или друге материјалне ствари или одлазак на забавно догађање. Оно што је погрешно је ускратити му боравак на свежем ваздуху или га ставити у кућни притвор“, истакао је.
У кажњавању морају учествовати оба родитеља
Психолог наглашава и да је у обитељи породици солидарност, односно да мајка и отац не би смели да имају несугласица и требало би да подједнако кажњавају сву децу. У супротном ће једно дете схватити да може све, а друго ништа, што ће довести до манипулације.
„Родитељи често мисле да дете неке ствари ради намерно или из ината. Истина је да у 99 посто случајева деца чине неке ствари ненамерно, односно без лоше намере. Ако дете казните без објашњења, у 90 посто случајева из тога неће извући никакав закључак“, закључио је.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
