Речи оца Предрага Поповића проналазе пут до срца многих
Приче свештеника Предрага Поповића, испуњене мудрошћу и животним искуством, често нас подсећају на оно што је заиста важно. Овога пута, кроз лични пример, говори нам о неопходности одмора и поставља питање - да ли смо постали робови сопственог темпа живота?
Његову причу преносимо у целости:
И лав се умори некад па како нећу и ја?
Већ данима осећам да ћу се разболети. Зовем пријатеља, доктора Марка, и он ми каже: "Оче, мој савет је поред витаминске терапије да не спавате много већ да сте у покрету, мада знам да то код вас није проблем и да сте стално у покрету".
Ето ти га сад... Терапија је: не стај!
Ја се иначе у потпуности слажем са тим, али осећам да ми фали предах. Ето баш пар дана када ћу лећи и спавати и ништа више.
И ето, Богу хвала, синоћ температура.
Какво је време дошло, да човек мора да се разболи да би успорио и одморио?!
Да ли смо толико немоћни да у овој животној колотечини не можемо нешто одбити или прескочити? Да ли можемо некад себи, не другима већ себи, рећи: ја данас одмарам, и угасити телефон?
Сећам се како сам саветовао свог оца да не ради недељом и колико је то тешко било објаснити људима. Свима је хитно и свима треба за јуче.
Сад схватам да је мој отац урадио нешто што и ја не могу осим кад паднем у постељу.
И ето синоћ долазе људи да их посаветујем, једна бака је на умору треба је причестити, снимање емисије договорено и још штошта, и све се одложи и проследи другима. Ови што су дошли на саветовање ће доћи опет. Баку ће причестити други свештеник, снимање ће се одложити. У ствари, ми нисмо свесни колико је то лако и колико смо замењиви. Да ће месец дана по нашој смрти наши ближњи већ гледати комедије итд.
Када газимо и не стајемо то му дође и једна врста гордости. Све хоћеш, све мораш, све стижеш. Ал треба некад направити паузу чисто смирења ради или ће те пак Бог болешћу смирити.
Како год, хвала Богу на ових пар дана!
Гасим телефон, грлим јастук и пар књига на које се већ месецима меркам.
Останите ми добро и... Направите паузу с времена на време, тако доказујете да сте ви господар свог времена, а не оно вас.
I'm off...
Корисници Инстаграма пожелели су том приликом оцу Поповићу брз опоравак, а било је и неколико коментара који су се издвојили.
- Еее имала сам такве етапе у животу, али брзо се забораве, осим неких па прави пресек, џаба учимо се цео живот - написала је једна корисница, а други приметио:
- И то је Божија воља да нас успори да не превидимо "знакове поред пута".
(Н портал)
