Reči koje koristimo u komunikaciji sa decom igraju presudnu ulogu u razvoju njihovog samopouzdanja i emocionalne dobrobiti.
Iako neke fraze mogu zvučati bezazleno ili se izgovaraju bez dubljeg razmišljanja, one mogu duboko povrediti dete i negativno uticati na njegov psihološki razvoj. U nastavku donosimo šest fraza koje bi trebalo izbegavati, prema istraživanjima objavljenim u Psychology Today.
"Ma hajde, nije to ništa"
Ovo je fraza koju roditelji često koriste kako bi umanjili situaciju i smirili dete. Međutim, kada dete izrazi tugu ili bol, a mi umanjujemo njegova osećanja, može se osećati kao da su ona nevažna ili da nisu vredna pažnje. Dugoročno, ovo može dovesti do toga da dete potiskuje svoja osećanja i ne izražava ih u budućnosti.
"Pogledaj svog brata/sestru"
Iako je lepo imati uzor, stalne uporedbe sa braćom i sestrama mogu stvoriti osećaj nedovoljnosti i ljubomore. Svako dete je jedinstveno i razvija se sopstvenim tempom. Ovakve uporedbe mogu umanjiti njegovo samopouzdanje i stvoriti nepotrebni rivalitet.
"Razočarao/la si me"
Važno je ukazivati na neprikladno ponašanje deteta, ali izražavanje razočaranja bez pružanja podrške može izazvati osećaj stida i nesigurnosti. Umesto toga, bolje je izraziti osećanja na način koji podsticanje razumevanje i pruža smernice za poboljšanje.
"Prestani da plačeš"
Odbacivanje ili umanjivanje dečjih emocija može poslati poruku da nije u redu da izrazi ono što oseća. Ovo može dovesti do toga da se dete povlači u sebe i prestane da deli svoja osećanja s drugima.
"Uvek radiš isto i sve pokvariš"
Generalizacije poput ove mogu navesti dete da poveruje da nije sposobno za uspeh. To može ozbiljno narušiti njegovo samopouzdanje i obeshrabriti ga da se trudi u budućnosti.
"Zašto? Zato što ja tako kažem"
Kada deci ne pružimo objašnjenja za pravila ili odluke, ona mogu steći utisak da se njihov glas ne računa. Pružanje logičnih i smirenih objašnjenja pomaže im da razumeju razloge iza određenih pravila i razviju kritičko mišljenje.
Umesto ovih fraza, važno je koristiti reči koje podstiču, podržavaju i prepoznaju dečja osećanja i trud. Pozitivna komunikacija doprinosi razvoju srećne i emocionalno stabilne dece.
(Ženski magazin)
BONUS VIDEO
